Sud u Beogradu osudio bivšeg komandanta vojske na maksimalnu kaznu zbog zločina nad albanskim civilima na Kosovu 1999. godine
Sud za ratne zločine u Beogradu je danas donio prvostepenu presudu u poznatom slučaju „Ćuška“, osudivši bivšeg komandanta 177. brigade Vojske Jugoslavije Toplicu Miladinovića na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Pored njega, šest pripadnika VJ su takođe osuđeni, sa kaznama od 2 do 13 godina zatvora.
Optužbe su se odnosile na prisilno raseljavanje i ubistva albanskih civila tokom napada na sela Ćuška, Pavljan, Zahać i Ljubenić tokom rata na Kosovu 1999. godine. Među optuženima su bili i Predrag Vuković, Abdulah Sokić, Siniša Mišić, Slaviša Kastratović, Boban Bogićević i Lazar Pavlović, dok su Milan Ivanović i Veljko Korićanin oslobođeni optužbi za ratne zločine.
Ovo je druga prvostepena presuda u ovom slučaju, sa mogućnošću žalbe Apelacionom sudu. Suđenje je počelo 2010. godine, prva presuda je doneta 2014, ali je Apelacioni sud ukinuo 2015. godine.
Ova presuda predstavlja još jedan korak ka pravdi za žrtve zločina na Kosovu tokom rata, te pokazuje odlučnost pravosudnog sistema da se suoči sa prošlošću i osudi odgovorne za ratne zločine.
Rat na Kosovu 1999. godine ostavio je duboke rane i traume na svim stranama, sa mnogim nevinim civilima koji su stradali i patili tokom sukoba. Sudske presude poput ove mogu pomoći u izgradnji poverenja i pomirenju među zajednicama, te doprineti stabilnosti i sigurnosti u regionu.
Porodice žrtava mogu na neki način naći utehu u ovoj presudi, znajući da počinioci zločina nisu ostali nekažnjeni. Istovremeno, presuda šalje snažnu poruku da niko nije iznad zakona i da će odgovorni za zločine biti privedeni pravdi, bez obzira na položaj ili moć.
Važno je da se nastavi sa procesuiranjem ratnih zločina i da se osigura da svi odgovorni budu privedeni pred lice pravde. Samo tako možemo da izgradimo pravedno i bezbedno društvo, gdje se poštuju ljudska prava i vrednosti.
Ova presuda je korak u pravom smeru, ali još mnogo toga treba učiniti kako bi se pravda dostigla u potpunosti. Vlade, organizacije za ljudska prava i međunarodna zajednica treba zajednički raditi na procesuiranju ratnih zločina, osiguravajući da žrtve dobiju pravdu i zadovoljenje.
Nijedna žrtva ne sme biti zaboravljena, nijedan zločin ne sme biti zanemaren. Svaka osuđujuća presuda je korak napred ka miru, pravdi i pomirenju. Svi mi moramo zajedno raditi na stvaranju bolje budućnosti, u kojoj će se prošlost osuditi, a budućnost izgraditi na osnovama pravde i pomirenja.
