Tom Henks je američki glumac i reditelj poznat po brojnim ulogama koje su ga učinile jednim od najomiljenijih lica Holivuda. Iako je igrao raznovrsne likove tokom svoje karijere, Henks je otkrio da postoji jedna uloga koja mu je ostala neostvarena želja – uloga Dina Rida, američkog glumca i kantautora. Ova informacija dolazi iz intervjua koji je Henks dao za Collider, gde je razgovarao o svojim snovima kao filmskog umetnika.
Dino Rid je bio izuzetno talentovan, ali i kontroverzan lik. Tokom 1970-ih godina, postao je popularan u Čileu, a njegovo glazbeno nasleđe i političke aspiracije označile su ga kao jedinstvenu figuru u svetu muzike. Iako su Henksove ambicije da igra Rida počele još ranih devedesetih, kako su godine prolazile, postalo je jasno da je Henks ostario za ovu ulogu. U intervjuu se jasno oseća njegova strast o predmetu, čak otkrivajući da bi, kada bi imao potpunu umetničku slobodu, najradije snimio film o Ridu.
Henks je opisao kako je Dino Rid bio „smešno zgodan“, ali i da je njegova karijera imala svoje uspone i padove. Rid, kao pevač treće kategorije i glumac druge kategorije, postao je izuzetno popularan u Čileu zahvaljujući jednoj singl ploči. „Kada je otišao tamo, slavili su ga kao da je sam Elvis Prisli,“ rekao je Henks, ističući kako je Rid, pored svoje muzičke karijere, imao i sklonost ka socijalizmu, što ga je učinilo još zanimljivijim kao osobu.
U razgovoru sa ljudima iz bivših sovjetskih država, Henks je otkrio da su gotovo svi znali za Rida, što svedoči o njegovom značaju i uticaju koji je imao. Henks je bio fasciniran kako je Rid postao superzvezda u režimu koji nije bio previše prijateljski nastrojen prema zapadnim muzičarima. „To je bio Amerikanac kojeg su svi poznavali,“ dodao je Henks, sugerišući povremeno iznenađenje nad stepenom Ridaove popularnosti u zemljama kao što su Rusija i Poljska.
Mnogi obožavaoci i kritičari muzike smatraju da je Ridova karijera odličan primer složenosti umetničke lepote i političkih ubeđenja. Njegov uticaj može se meriti ne samo u muzici, već i u kulturi i politici. Porazne okolnosti u kojima je živeo, zajedno sa njegovim političkim ubeđenjima, doprinele su njegovom statusu muzičke ikone. S obzirom na to kako je u velikoj meri improvizovao svoju karijeru u neprijateljskoj sredini, njeno istraživanje u filmu moglo bi doneti nova svetla na to kako umetnost može prevazići granice i političke prepreke.
Iako Henks nije mogao da ispuni svoju želju da igra ovu ulogu, jasno je da ga je na neki način povezao sa Ridovim nasleđem. U intervjuu je Henks izrazio želju da se jednog dana film o Ridu ipak snimi, ukoliko za to budu stvoreni odgovarajući uslovi. Kako je rekao, „Voleo bih da snimim film o tom čoveku, ali to je teško izvodljivo.“
Na kraju, ova priča o Tomu Hanksu i njegovoj neostvarivoj želji da igra Dino Rida pokazuje koliko umetnost može biti prostorna i daleka, ali i koliko su ljudi povezani kroz svoje snove, ambicije i prošlost. Bez obzira na to da li će ikada doći do realizacije ovog projekta, jasno je da strast za stvaranjem značajnih priča nikada ne umire, čak i kada se suočava sa vremenskim preprekama. U svetu gde se često gubi iz vida ljudska iskustva i njihova emocionalna dubina, ovakvi trenuci podsećaju nas na snagu umetnosti i priča koje nas sve povezuju.
