U petak, 7. februara 2025. godine, na području Federacije Bosne i Hercegovine, zabeležen je značajan pad prometa tokom bojkota trgovina. Ove informacije dobijene su od Poreske uprave Federacije BiH, koja je objavila podatke o ukupnom prometu i prometu u sektoru trgovine.
Prema saopštenju Poreske uprave, ukupan promet na teritoriji Federacije BiH tog dana iznosio je 190 miliona i 144.339 KM. U okviru tog prometa, trgovine su ostvarile promet od 93 miliona i 549.831 KM. Ovi podaci jasno ukazuju na to da je bojkotska akcija imala značajan uticaj na trgovinske aktivnosti u regionu.
Kada se uporede ovi podaci sa danom pre bojkota, tj. 6. februara, dolazi do izražaja pad ukupnog prometa za oko 10 miliona KM, dok je promet u sektoru trgovine opao za oko 12 miliona KM. Ovi statistički podaci jasno pokazuju da je cilj bojkota, koji je usmeren protiv određenih trgovinskih praksi ili cena, postignut, ali i da su potrošači, trgovci i celokupna privreda osetili posledice ovakvih akcija.
Bojkot trgovina u Federaciji BiH izazvan je nezadovoljstvom građana zbog povišenja cena osnovnih životnih namirnica, nedostatka adekvatne zaštite potrošača, kao i percepcije o nekontrolisanom trgovinskom sistemu. Organizatori bojkota pozivaju potrošače da obustave kupovinu u trgovinama koje ne poštuju standarde ili manipulišu cenama, što su i bez sumnje rezultati trenutnog stanja.
Ovo nije prvi put da se organizuju slične akcije. Građani su se ranije okupljali u protestima tražeći smanjenje cena i poboljšanje uslova kupovine, ali ovo je prvi put da je akcenat stavljen na bojkot kao sredstvo pritiska na trgovce. Aktivisti navode da će nastaviti sa ovim oblikom pritiska dok god se ne postignu zadovoljavajući rezultati.
Stručnjaci ukazuju da ovakvi oblici bojkota mogu imati različite efekte, od pozitivnog pritiska na trgovine da smanje cene do negativnih uticaja na samoodrživost mnogih malih preduzeća koja se bore sa velikim kompanijama. „Uvek postoji rizik da će male trgovine koje zavise od prometa u tim danima trpeti najveće gubitke“, kaže ekonomski analitičar Marko Petrović.
U međuvremenu, reakcije potrošača variraju. Dok neki pozdravljaju bojkot kao nužan korak u borbi protiv poskupljenja, drugi su zabrinuti zbog mogućih nedostataka osnovnih proizvoda na policama trgovina. „Ne želim da učestvujem u bojkotu jer se plašim da ću ostati bez hrane“, komentariše jedna građanka, dok su drugi zadovoljni što su se odlučili da ignorišu određene trgovine koje ne poštuju potrošačka prava.
Pored toga, može se primetiti i da se trgovci suočavaju sa sve većim pritiscima zbog negativnog publiciteta koji donose ovakve akcije. “Mi radimo po pravilima i trudimo se da budemo pošteni sa našim kupcima, ali nije lako u ovakvim uslovima”, kaže menadžer jedne trgovine.
Očekuje se da će se situacija nastavila razvijati u narednim danima dok bojkoti traju, a trgovine poprave svoje cene ili ponude dodatne promocije kako bi privukle kupce nazad.
Dok se ekonomisti i analitičari slažu da su ovakvi oblici potrošačkog aktivizma neophodni za jačanje pravne regulative i pravne zaštite potrošača, važno je da se sve strane nađu na sredini kako bi se izbegle dugoročne posledice na ekonomiju Federacije BiH. Na kraju, budućnost tržišta i ekonomije zavisi od ravnoteže između prava potrošača i održivosti trgovinskih lanaca.
