Odbijanje Litvanije i Letonije da dozvole let aviona srpskog predsednika Aleksandra Vučića ka Rusiji izazvalo je veliku pažnju i osude iz Moskve. Marija Zaharova, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, nazvala je ovu odluku skandaloznom. Navela je da zemlje Evropske unije nastavljaju praksu ograničavanja suverenih prava država kako bi sprovele sopstvenu spoljnu politiku.
Zaharova je naglasila da odbijanje neće uništiti strateško partnerstvo između Moskve i Beograda. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Vučić pripremao za susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom. Samo nekoliko sati pre zvaničnog saopštenja iz Kremlja o njegovoj poseti, Litvanija i Letonija su zabranile prelet srpskog aviona.
Vlasti ovih baltičkih zemalja ovu odluku navele su kao „tehničku i diplomatsku osetljivost“. Odbijanje je došlo nakon višednevne spekulacije o tome da li će Vučić uopšte otputovati u Moskvu, posebno s obzirom na zdravstvene probleme koji su ga naterali da prekine prethodnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama zbog lečenja.
Kada su građani Srbije čuli vest o zabrani, postavili su pitanje na koji način će Vučić putovati do Moskve. Iako je prvobitno bilo neizvesnosti, nešto posle 11 časova objavljena je informacija da je predsednik Srbije poleteo ka Rusiji. Međutim, nije bilo poznato kojom trasom će putovati, ali je potvrđeno da će let trajati oko 10 sati.
Ova situacija osvetljava širi geopolitički kontekst, gde se odnosi između EU i Rusije pokreću pitanja suvereniteta, političkog pritiska i međunarodnih odnosa. Mnogi analitičari smatraju da ovakve odluke baltičkih zemalja dolaze kao deo šire strategije zapadne politike prema Moskvi i njenim saveznicima.
Za Srbiju, koja teži održavanju dobrih odnosa s Rusijom, ovo predstavlja izazov u vođenju spoljnih odnosa. Istovremeno, Srbija se suočava s pritiscima da se priključi evropskim integracijama, dok održava strateško partnerstvo sa Rusijom, što stvara složene dileme.
Litvanija i Letonija, kao članice EU i NATO, nastoje da izraze svoju podršku ukrajinskom narodu i pruže otpor ruskoj agresiji. Odbijanjem da daju dozvolu za let srpskom predsedniku, one pokazuju da ne žele da budu posredno povezane s bilo kakvim pokušajem legitimizacije ili podrške Moskvi.
Ovaj incident je takođe podstakao debate o slobodi savesti i diplomatskoj praksi, te o tome kako države koriste svoj suverenitet da bi oblikovale međunarodne odnose. Dok jedni vide ovu odluku kao oblik zaštite nacionalnih interesa Anturpe, drugi je kritikuju kao pokazatelj netolerancije prema zemljama koje nastoje da održe nezavisne odnose.
Zaharova je u nastavku izjavila da će Rusija nastaviti da jača veze sa Srbijom uprkos ovim preprekama. Strateško partnerstvo sa Beogradom, kako je istakla, ostaje nepropustivo i otpornije na izazove koje donosi trenutna politička klima.
Na kraju, iako su Litvanija i Letonija pokušale da opravdaju svoju odluku, ona je izazvala brojne reakcije kako u Srbiji, tako i u međunarodnoj zajednici. Ovaj incident može dodatno zategnuti odnose između EU i Rusije, dok Srbija pokušava da pronađe ravnotežu između svojih evropskih ambicija i tradicija prijateljstva sa Moskvom.
Očekuje se da će u budućnosti ovakvi incidenti dodatno oblikovati političke odnose u regionu, te će nastaviti da privlače pažnju medija i analitičara.
