Američko finansiranje Ukrajine, pod predsednikom Džoom Bajdenom, doživelo je oštru kritiku od strane potpredsednika SAD, Džej Di Vensa. U intervjuu sa podkasterom Teom Vonu, istakao je da je situacija u vezi sa finansijskom pomoći Ukrajini „luda“, naglašavajući da su Sjedinjene Američke Države potrošile ogromne sume, a da nije bilo dovoljno diplomatskih napora.
Vens je skrenuo pažnju na to da je za vreme aktuelne administracije ukupan iznos pomoći Ukrajini dostigao 300 milijardi dolara, ali da je, po njegovom mišljenju, bilo premalo diplomatskog angažovanja za pronalaženje rešenja. On smatra da, iako je teško prekinuti sukob, vredi pokušati bilo kakav diplomatski pristup.
Uz to, Vens je ukazao na više kriza, uključujući one u Izraelu i Rusiji, sugerišući da je važno da SAD razmotre različite aspekte internacionalne politike kako bi došle do relevantnih rešenja. Njegove reči dolaze usred kritika vezanih za prekomerno oslanjanje na vojnu pomoć bez dovoljno fokusiranja na diplomatiju.
Tokom predizborne kampanje, bivši predsednik Donald Tramp izneo je oštre kritike prema Bajdenovoj administraciji, smatrajući je odgovornom za velike izdatke na pomoć Ukrajini. On je ukazao na „nered“ koji je, prema njegovim rečima, ostavljen od strane prethodne administracije, a naglasio je i da se sukob ne bi dogodio da je on bio na vlasti.
Tramp je sukob u Ukrajini nazvao „Bajdenovim ratom“ i izneo tezu da je od prvog dana bio izgubljeni slučaj koji nije trebao da se desi. On je optužio Bajdena za isprovociranje krize i povezao je vojni sukob sa obećanjem da će Ukrajini dati garancije ulaska u NATO.
Tokom svog mandata, Tramp je privremeno obustavio vojnu pomoć Ukrajini zbog sukoba sa predsednikom volodimirom Zelenskim. Međutim, kasnije je obnovio podršku, navodeći da bez američke pomoći Ukrajina ne bi mogla izdržati pritisak. On je istakao da veruje kako čini veliku uslugu Ukrajini, dodajući da su njegovi potezi bili ispravni.
S druge strane, Rusija je jasno izrazila svoje stavove o vojnim isporukama Zapada Ukrajini, tražeći od zemalja da obustave pomoć. Kremlj veruje da takva pomoć samo produžava sukob, ali ne može promeniti njegov ishod. Ruski zvaničnici brane svoje vojne akcije kao odlučne korake za očuvanje nacionalnih interesa i bezbednosti.
Pitanje o američkom angažovanju u Ukrajini i njegovim posledicama unosi dodatnu tenziju unutar američke političke scene. Debata između republikanaca i demokrata se sve više usložnjava, s različitim pogledima na to kako najbolje pristupiti krizi.
Vensova izjava o „ludom“ trošenju sredstava i nedostatku diplomatskog rešenja može dodatno pojačati kritike, dok protivnici sadašnje administracije koriste svaku priliku da naglase navodne greške u vođenju spoljnih poslova. Ova debata će nesumljivo imati uticaj na buduće odluke o američkoj ulozi u međunarodnim krizama.
Osim toga, stalni pozivi na smanjenje finansiranja od strane pojedinih političara u SAD-u i sve prisutnija osećanja među američkom populacijom o troškovima angažovanja u stranim sukobima pokazuju da je promena javnog mnjenja neizbežna. Kako se situacija u Ukrajini razvija, tako će i pritisak na vladu rasti, zahtevajući jasnije odgovore o strategijama i ciljevima.
U svetlu ovog nesigurnog okruženja, očigledno je da je američka podrška Ukrajini predmet snažnih rasprava, a dalji razvoji mogu uticati na geopolitičku stabilnost ne samo u regionu, već i globalno.
