Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da Kristijan Šmit, trenutni visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nije legalno postavljen, dodajući da njegove odluke nisu prihvatljive. Prema rečima Dodika, stabilizacija situacije u BiH će biti otežana dok se ne reše sve ranije donesene odluke ovog predstavnika. On ističe da BiH ne može da trpi obim nezakonitih i neustavnih odluka koje je Šmit donio.
Dodik je ukazao na to da se Šmitu „osladila“ vlast u BiH, jer prima veliku platu, koja se, kako tvrdi Dodik, kreće oko 24.000 evra mesečno, uz dodatne apanaže do 41.000 evra. „Nijedan funkcioner u EU ne može da se pohvali takvim primanjima“, izjavio je Dodik i naglasio da je Šmit trenutno nedodirljiv, ali da neće prestati da ga „ganja“ dok god ne napusti svoj položaj.
Prema Dodikovim rečima, visokog predstavnika biraju potpisnice Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, što uključuje Srbiju, Hrvatsku, Republiku Srpsku, Federaciju BiH i zajednički nivo BiH, i to uz prethodni konsenzus. On smatra da ova situacija mora biti rešena kako bi se uspostavio red i stabilnost.
U drugom delu dana, Dodik se sastao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, gde su razgovarali o brojnim važnim temama, uključujući ubrzanje radova na zajedničkim infrastrukturnim projektima. Dodik je istakao da Srpska i Srbija ostaju čvrsto povezane i da će nastaviti da deluju u bliskoj saradnji.
Dodik i Vučić su takođe potvrdili organizaciju skupa u cilju obeležavanja 30. godišnjice stradanja srpskog naroda tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“. Na društvenoj mreži Iks, Dodik je opisao svoj sastanak sa Vučićem kao „srdačan susret i razgovor“.
Ova izjava i susret sa Vučićem dolaze u trenutku kada je situacija u Bosni i Hercegovini prilično napeta, a Dodik često ističe potrebu za otporom protiv stranih uticaja, kao što je Šmitov, koji prema njegovom mišljenju, destabilizuje region. Njegov stav o Šmitu odražava šire nezadovoljstvo prema određenim međunarodnim institucijama i njihovim predstavnicima, a Dodik ovo smatra i pitanjem nacionalnog suvereniteta.
Dodikovi komentari naglašavaju složeni odnos između entiteta u BiH i državnih institucija, kao i težnje Republike Srpske da očuva svoju autonomiju i suverenitet. Dok se politička scena u BiH nastavlja razvijati, Dodikova retorika može imati značajan uticaj na regionalne odnose i unutrašnju politiku.
Očekuje se da će se ova situacija dodatno zaoštriti ukoliko se ne postigne konsenzus oko budućnosti institucija na nivou BiH. U tom smislu, Dodikov poziv na promene u vođenju zemlje može biti signal za nadolazeće političke tenzije, posebno imajući u vidu izborni ciklus i previranja među političkim strankama.
U ovom kontekstu, bliska saradnja između Republike Srpske i Srbije, koju Dodik snažno zagovara, može se posmatrati kao način za izgradnju jačih veza i strategija za očuvanje interesa srpskog naroda u regionu. Konferencija u organizaciji Srpske i Srbije povodom sećanja na stradanje srpskog naroda može dodatno osnažiti ovu vezu i naglasiti zajedničke ciljeve i izazove.
Stoga, stanje u BiH i retorika koju koriste ključni politički akteri, uključujući Dodika, će biti od presudnog značaja za period koji dolazi, a njihova svojstva i odnosi će odrediti smer budućih dešavanja.
