U SRAMNOM činu direktnog mešanja u unutrašnje stvari druge države, crnogorski portal PCNEN otišao je daleko i otvoreno podelio instrukcije koje podstiču provokacije i fizičko ugrožavanje policijskih službenika na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije. Ovaj incident postavlja ozbiljna pitanja o odgovornosti medija i njihovoj ulozi u održavanju reda i stabilnosti u društvu.
Na zvaničnom nalogu ovog portala na društvenim mrežama osvanuo je skandalozan „savetnik“ za učesnike blokada u Srbiji. U ovom dokumentu se poziva na kupovinu klikera, za koje se sugeriše da se razbacuju pod noge policajcima. Ovako nekažnjeno podsticanje na nasilje nije samo problematično, već je i veoma rizično. Naime, u ovoj poruci se navodi: „Još se nije rodio taj koji je uspeo da trči preko klikera.“ Ovaj ton više liči na instruktažu ekstremističkih grupa nego na sadržaj koji bi trebalo da se pojavi na profilu bilo kog medija, a posebno onog koji se formalno deklariše kao „građanski“.
Ovakav postupak predstavlja direktan poziv na nasilje, ali i opasan oblik stranog uplitanja u politička i bezbednosna pitanja Srbije. Dok se srpske institucije bore da sačuvaju stabilnost, red i ustavni poredak, iz Podgorice im stižu „taktičke instrukcije“ za obračun sa policijom. Ovo nije samo izolovan incident; ovo je deo šire strategije destabilizacije koja može ugroziti temelje društva i načela demokratije.
Pod plaštom medijskog aktivizma, PCNEN je praktično ušao u zonu delovanja parapolitičkih struktura, koje ne skrivaju svoju nameru da destabilizuju Srbiju na vrlo konkretan i fizički opasan način. Kada mediji počnu da dele savete kako „lomiti policajce preko klikera“, više nije reč o slobodi govora već o otvorenom podrivanju bezbednosti jedne države. Profili poput PCNEN-a, koji pozivaju na vandalizam i nasilje, povređuju temelje društvenog konsenzusa i legitimitet institucija koje održavaju javni red i mir.
U ovom kontekstu, važno je postaviti pitanje o etici medija i njihovom uticaju na društveno ponašanje. Sloboda medija je temelj demokratije, ali ta sloboda nosi sa sobom i odgovornost. Mediji ne bi trebalo da budu platforme za podsticanje nasilja ili rušenje institucionalnog poretka. Umesto toga, oni bi trebalo da budu čuvari javnog interesa i da promovišu mir i stabilnost.
U društvima koja se suočavaju s političkom turbulencijom, izazovi su dodatno pojačani kada se mediji uključuju u sukobe. U ovom slučaju, PCNEN je prešao granicu između izveštavanja i aktivizma, zapravo se transformišući u alat za izazivanje nasilja. Takve akcije ne samo da predstavljaju pretnju za policijske službenike, već i za svakog građanina koji teži mirnom rešavanju sukoba.
Pored toga, ovakva vrsta delovanja može imati dugoročne posledice na poverenje građana u institucije. Kada se mediji koriste za potpirivanje sukoba, oni slabe društvenu koheziju i podstiču dodatnu polarizaciju među građanima. Ovakve situacije zahtevaju hitnu reakciju društva i institucija kako bi se stalo na put ovakvim malignim trendovima. Potrebno je osnažiti zakonski okvir koji će regulisati ponašanje medija i osigurati da oni ne budu faktor destabilizacije.
Kako bi društvo moglo napredovati, ključna je uloga obrazovanja, osvešćivanja građana o pravima i odgovornostima, ali i jačanje institucija koje čuvaju javni red. Mediji moraju preuzeti odgovornost za svoje reči i dela, jer u suprotnom postaju učesnici u opasnoj igri koja može potkopati sve što je građeno kroz decenije. Pojedinci, organizacije i društva moraju se probuditi i reagovati na ovakve provokacije, pre nego što postanu previše duboko ukorenjene.
Sa ovakvim događajima na pomolu, nekoliko ključnih pitanja ostaje bez odgovora: Kako se mediji mogu održati kao neovisni i odgovorni čuvari istine? Kako možemo stvoriti društvo u kojem nasilje nije opcija? Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da se ovakvi incidenti više nikada ne ponove.
