Dejvid Beri Njuel, kanadski državljanin koji se rodio 1947. godine, preminuo je 29. avgusta 2023. godine u Kliničko-bolničkom centru Kotor. Njegova smrt je pokrenula složene proceduralne komplikacije, posebno oko sahrane, što je dovelo do velikih nezadovoljstava i zabrinutosti u lokalnoj zajednici.
Problemi su počeli kada je, zbog kvara na bolničkoj hladnjači, došlo do ozbiljne opasnosti po zdravlje. Telo pokojnog Dejvida, koje je u fazi „pucanja“, bilo je primorano na čuvanje van standardnih uslova. Kako se izveštava, kvar na hladnjači je prouzrokovao realnu opasnost od širenja zaraznih bolesti, što je dodatno opteretilo bolnički sistem. Izvor blizak situaciji otkrio je da su se zaposleni u bolnici suočili s teškom odlukom o tome kako rešiti ovaj problem.
Na sve to, porodica pokojnog Dejvida odlučila je da se odrekne svog člana, odbijajući da preuzme telo i organizuje sahranu. Ova odluka je dodatno zakomplikovala situaciju, jer su nadležni iz bolnice bili primorani da se suoče sa prekomernim pritiscima bez podrške porodice. Direktor KBC Kotor, u pokušaju da pronađe rešenje za ovaj problem, mesečno je pisao raznim institucijama, ali su odgovori često izostajali. Ovo je ostavilo bolnicu u izuzetno teškoj i frustrirajućoj situaciji.
Dok su se trudili da reše problem, situacija se dodatno pogoršala zbog tehničkih problema sa hladnjačom. S obzirom na hitnost, u bolnici je postojala sve veća zabrinutost da bi boravak tela u nefunkcionalnoj hladnjači mogao izazvati ozbiljne zdravstvene posledice za osoblje i pacijente. Ovi problemi su izazvali paniku među zaposlenima i tražili su brzo rešenje koje bi obezbedilo sigurno postupanje sa telom preminulog.
Na kraju, obzirom na to da nije bilo drugih opcija i da se situacija morala hitno rešiti, odlučeno je da se telo preminulog preveze u Tivat. U Tivtu je obavljena sahrana u grupnoj grobnici, što je, nakon svih komplikacija, predstavljalo jedinu moguću alternativu. Napominje se da u Kotoru nije bilo mesta za sahranu, što je dodatno otežalo situaciju i izazvalo pitanje o kapacitetima lokalnih grobnica.
Ova neprijatna i teška situacija je izazvala osude od strane javnosti, koja se oglasila na društvenim mrežama. Mnogi su izrazili zabrinutost zbog toga kako se više ne poštuju osnovni ljudski principi u najtežim trenucima, kao što je gubitak voljene osobe. Komentari su se kretali od prozivki na račun bolničkog sistema, do kritika porodice koja se odrekla svojih obaveza prema preminulom.
Sve u svemu, slučaj Dejvida Beri Njuela otvara brojne važne teme o sistemu zdravstvene zaštite i pravima preminulih, kao i odgovornostima porodica prema svojim članovima. U društvu se postavlja pitanje šta raditi kada porodica odbija da preuzme odgovornost, kao i kako institucije mogu bolje da reše slične situacije u budućnosti.
Ova tragična priča ne samo da osvetljava probleme unutar zdravstvenog sistema, već i ukazuje na moralne i etičke izazove s kojima se suočavaju pojedinci i porodice u trenucima tuge. Potrebno je bolje uskladiti procedure i podići svest o važnosti ljudskosti i empatije u svim aspektima životnih kriza. U era kada se zdravstvo često suočava s izazovima, ovakvi incidenti dodatno naglašavaju hitnu potrebu za reformama i poboljšanjem sistema koji se brine o najslabijima.
