Kompania „Gugl“ postigla je preliminarnu nagodbu sa Teksasom, pristajući da plati 1,375 milijardi dolara zbog optužbi za kršenje zakona o zaštiti privatnosti korisnika. Državni tužilac Teksasa, Ken Pakston, izjavio je da je ovo „istorijska pobeda“ u zaštiti prava na privatnost i bezbednost građana Teksasa. Ova nagodba predstavlja najveći iznos koji je jedna država do sada postigla protiv „Gugla“ u sličnim slučajevima vezanim za povredu privatnih podataka.
Nagodba se odnosi na dve tužbe koje su se bavile navodnim kršenjem prava potrošača u Teksasu putem tri proizvoda kompanije. U svojoj izjavi, Pakston je naglasio da tehnološke kompanije, kao što je „Gugl“, nisu iznad zakona. On je optužio kompaniju za tajno praćenje kretanja korisnika, njihovih privatnih pretraga, a čak i prikupljanje biometrijskih podataka poput glasa i geometrije lica.
Pakston je vođen tužbe protiv „Gugla“ tokom 2022. godine, kada je kompaniju optužio da je pratila lokaciju svojih korisnika čak i kada su ti korisnici mislili da su isključili te opcije. Takođe, istakao je da je „Gugl“ obmanuo korisnike u vezi sa funkcionalnostima „inkognito“ režima pretrage.
U odgovoru, „Gugl“ je potvrdio da se nagodba odnosi na tvrdnje vezane za „inkognito“ režim, istoriju lokacije i biometrijske podatke, ali nisu priznali bilo kakvu krivicu. Portparol kompanije, Hose Kastanjeda, rekao je da nagodba rešava brojne stare optužbe, od kojih su mnoge već rešeene na drugim mestima, naglašavajući da su politike proizvoda promenjene.
Kao deo nagodbe, „Gugl“ neće biti obavezan da menja svoje proizvode, a iz Pakstonovog saopštenja nije jasno da li će nagodba prisiliti kompaniju na promene u poslovnoj praksi. Detalji nagodbe nisu objavljeni, niti je rečeno kako će novac biti iskorišćen.
Ovo nije prvi put da se Teksas bori protiv velikih tehnoloških kompanija kada su u pitanju optužbe za kršenje privatnosti. Prošle godine, kompanija „Meta“, koja je vlasnik društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, pristala je da plati 1,4 milijarde dolara kako bi rešila slične optužbe koje je takođe podneo Pakston. Ova situacija ukazuje na rastuću zabrinutost u društvu oko zaštite privatnosti i načina na koji tehnološke firme upravljaju ličnim podacima korisnika.
S obzirom na sve veću upotrebu tehnologije u svakodnevnom životu, pravna pitanja vezana za zaštitu privatnosti postaju sve složenija. Kako se razvijaju nove tehnologije, tako se i trendovi u vezi sa privatnošću kao i načini njenog kršenja menjaju. Tužioci, poput Pakstona, nastavljaju da se bore protiv onoga što vide kao neprihvatljive prakse velikih tehnoloških kompanija, tražeći pravdu za korisnike koji se osećaju ugroženim.
Iako je nagodba sa „Guglom“ značajna, ona postavlja i važna pitanja o budućnosti regulative u ovoj oblasti. Da li će ovo biti signal drugim velikim kompanijama da preispitaju svoje prakse kada je reč o privatnosti korisnika? Ili će ostati verne dosadašnjim praksama, nadajući se da će izbeći slične optužbe? Ovaj slučaj može uticati na buduće pravne vojne takve vrste, ne samo u Teksasu, već i širom Sjedinjenih Američkih Država.
Zaključno, nagodba sa „Guglom“ otvara važnu diskusiju o tome kako se velike tehnološke kompanije odnose prema privatnosti i ličnim podacima. Kako se slični slučajevi nastavljaju, jasno je da će se borba za zaštitu privatnosti nastaviti, a građani će sve više zahtevati transparentnost i odgovornost od kompanija koje upravljaju njihovim podacima.
