Svilanović objasnio kakvu ogromnu korist možemo da imamo od litijuma

Srpski litijum je postao jedna od tri najvažnije teme u odnosima između Zapadnog Balkana i Evropske Unije, izjavio je bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović. On je istakao da je Srbija postala važnija u očima evropskih partnera zbog mogućnosti da postane snabdevač EU kritičnim materijalima. Ovaj razvoj događaja otvara pitanje kako će Srbija iskoristiti ovu priliku u ekonomskom i geopolitičkom smislu.
Svilanović je istakao da je ova tema prvi put postala značajna pre dve godine na Alpbach forumu, kada je tadašnja direktorka za Zapadni Balkan u Službi za spoljne poslove EU pomenula srpski litijum. Ova inicijativa je rezultirala predlogom formiranja grupe na visokom nivou koja bi se bavila međuzavisnošću između EU i njenog susedstva, uključujući koje zemlje bi mogle da budu deo redefinisanih lanaca snabdijevanja kritičnim materijalima.
On je istakao da EU, nakon pandemije i rata u Ukrajini, želi da smanji zavisnost od Kine i Rusije, te da je zbog toga otvorila prostor za zemlje poput Srbije da deluju kao snabdevači kritičnih materijala. Kritične sirovine su postale tema broj tri u odnosima Evropske unije i Zapadnog Balkana, što se potvrdilo na samitima u Tirani i Briselu u 2023. godini.
Svilanović je naglasio da bi iskopavanje litijuma bio ogroman projekat koji zahteva pažnju od strane države, pre svega zbog pitanja ekonomske koristi i kontrole procesa. On je takođe istakao da bi Srbija trebalo da ima udeo u ovakvim projektima, posebno ukoliko dođe do ulaska velike automobilske industrije.
Uz to, Svilanović je objasnio da investitori za ovakve projekte moraju da podnesu dva dokumenta – studiju uticaja na životnu sredinu prema standardima Srbije, kao i Enviromental social impact assessment prema standardima Evropske investicione banke, EBRD, Svetske banke ili privatnih banaka.
Kada je reč o Evropskom planu rasta za Zapadni Balkan, Svilanović je istakao da EU planira da izdvoji šest milijardi evra za ekonomski napredak regiona, od čega bi otprilike dve milijarde evra išle za deo koji se odnosi na kritične materijale u Srbiji. Time se pokazuje koliko je priča o kritičnim materijalima važna za Srbiju u poređenju sa ukupnim izdvajanjima za Zapadni Balkan.