Profesor Nik Foks, vodeći britanski stručnjak za demenciju, ističe da je ova bolest postala jedan od najvažnijih zdravstvenih problema savremenog društva. On ukazuje na zabrinjavajući trend da demencija sve češće pogađa osobe mlađe od 65 godina. U intervjuima i javnim nastupima, Foks upozorava na ozbiljne posledice koje ova bolest može imati, ne samo na pojedince već i na njihove porodice i društvo u celini.
Demencija može značajno uticati na svakodnevni život. Osobe sa ovim poremećajem često gube sposobnost da obavljaju uobičajene aktivnosti poput vožnje ili rada. U prognozama o ovom stanju, Foks naglašava da ovo ne vodi samo ka gubitku nezavisnosti, već i do emotivnih gubitaka, kao što su udaljenost od prijatelja i porodice. Ljudi, koji se suočavaju sa demencijom, mogu prestati da prepoznaju svoje najbliže, što čini ovu bolest izuzetno teškom za sve uključene.
Jedan od ključnih elemenata u borbi protiv demencije, prema Foksu, jeste kontrola krvnog pritiska. On objašnjava da se danas krvni pritisak mnogo bolje kontroliše nego pre nekoliko decenija, što može doneti pozitivne rezultate u smanjenju rizika od demencije. Iako postoje faktori rizika koji se smanjuju, Foks ističe da su neki drugi, poput gojaznosti i dijabetesa, u stalnom porastu. Ova kombinacija stanja može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, a samim tim i demencije.
Foks takođe ukazuje na to da ono što je dobro za srce, često postaje i dobro za mozak. Redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana i kontrola telesne težine su ključni za održavanje zdravlja srca, a time i smanjenje rizika od demencije. Profesor Foks savetuje da se vode računa o vaskularnim faktorima kao što su pušenje, visok holesterol i dijabetes, jer svi oni mogu dovesti do zapušenja arterija i povećati mogućnost razvoja demencije.
Usled sve češćih slučajeva demencije među mlađim osobama, važno je širom društva fokusirati se na obrazovanje o ovoj bolesti. Učenje o simptomima i načinu na koji se demencija manifestuje može pomoći ljudima da prepoznaju znakove na vreme i potraže pomoć. Osim toga, profesor Foks naglašava potrebu za podrškom i razumevanjem za one koji su već pogođeni ovom bolešću, kao i za njihove porodice.
Kao deo šire strategije, profesor Foks apeluje na medicinske stručnjake da se dodatno osnaže u dijagnostici i lečenju demencije. To podrazumeva više istraživačkih napora u razumevanju uzroka i mehanizama demencije, kao i razvijanju novih metoda prevencije i tretmana. Takođe, on poziva vladine institucije i zdravstvene organizacije da investiraju više sredstava u edukaciju i obuku zdravstvenih radnika o problemima vezanim za demenciju.
U zaključku, profesor Nik Foks poziva sve da postanu svesni demencije kao ozbiljnog zdravstvenog problema. Kroz aktivno praćenje rizika i proaktivne mere možemo smanjiti opasnost od ove bolesti. Kontrola krvnog pritiska, pravilna ishrana, prestanak pušenja, redovno vežbanje i oprez prema fizičkim povredama su neki od načina na koje možemo štititi svoje zdravlje.
S obzirom na to da se demencija sve više pojavljuje među mlađim osobama, neophodne su kolektivne akcije i pojedinačne promene u životnom stilu kako bismo zaštitili sebe i druge od potencijalnih posledica ove bolesti. U svetu koji se brzo menja, svako od nas može dati svoj doprinos u borbi protiv demencije.
