Kilogram trešanja na pijacama i kod prodavaca koji prodaju voće „pored puta“ košta od 1.000 do 1.500 dinara. Ove godine, cene ovog voća su previše visoke, što izaziva nezadovoljstvo potrošača koji se bune zbog ovako visokih cena. Mnogi od njih razmišljaju o alternativama, čak su neki prodavci počeli da nude i trešnje na komad po ceni od 10 dinara, kako bi zadovoljili potražnju onih koji ne mogu ili neće da plate celu kilogramsku cenu.
Prema rečima prodavaca, uzrok ovako visoke cene leži u izuzetno slabom rodu trešanja, a mnogi voćnjaci su pretrpeli štetu usled prolećnog mraza. Zbog ovog vremenskog fenomena, trešanja u voćnjacima skoro da nema, što dodatno pogoršava situaciju. Uvozni trešnji takođe neće doneti nižu cenu, jer su i u drugim državama, koje obično snabdevaju evropsko tržište, rodovi uništeni. To znači da će rastegnuta ponuda samo dodatno uticati na cene na tržištu.
S obzirom na sve ovo, mnogi potrošači su odlučili da su spremni da plate čak i više od 10 evra za kilogram trešanja, ali se nadaju da će moći naći jeftiniji način da zadovolje svoju želju za ovim voćem. Na društvenim mrežama, posebno na platformi Iks, pojavila se slika koja prikazuje cenu trešanja na komad i izazvala je šok među građanima. Vijesti o ovim cenama brzo su se proširile i izazvale lavinu reakcija i komentara.
S obzirom na to da se cene na pijacama ne razlikuju značajno od mesta do mesta, potrošači su u situaciji da su primorani da se prilagode novim, višim standardima cena sa kojima se suočavaju. Da podsetimo, kilogram trešanja prošle godine koštao je svega 400 dinara, ali su se i tada neki kupci žalili na visoke cene, koje su, kako se činilo, bile neuobičajeno visoke za to vreme.
Ove godine, međutim, cene su dostigle nivo koji građane plaši i dovodi do preispitivanja njihovih kupovina. U tom kontekstu, pitanje je koliko će potrošači biti spremni da izdrže ovakve visoke troškove, a da ne odustanu od uživanja u svojoj omiljenoj voćnoj vrsti. Mnogi se nadaju da će se situacija sa cenama stabilizovati u narednim nedeljama, ali trenutno ništa ne ukazuje na to da bi se ovo moglo desiti.
Sa druge strane, lokalni voćari suočavaju se sa problemima u prodaji i kako da se nose sa malim rodom. Njihove nade su usmerene ka sledećim mesecima, kada bi se, eventulano, mogla poboljšati situacija sa uvođenjem novih metoda uzgoja ili prepreka vremenskim neprilikama. No, sve to iziskuje vreme, a trenutna situacija može stvoriti dodatne pritiske na mnoge domaćinstva koja se bore sa sve većim troškovima svakodnevnog života.
Uprkos svemu ovome, potražnja za trešnjama ostaje prisutna, i kupci će verovatno nastaviti da traže načine da nabave ovo voće, čak i po višim cenama. U međuvremenu, vijesti o cijenama trešanja i nastojanjima potrošača da pronađu srž svojih želja nastaviće da budu tema razgovora na društvenim mrežama i u svakodnevnim razgovorima.
U svakom slučaju, trebalo bi pomno pratiti stanje na tržištu voća i predstojeće promene, dok se lokalni prodavci i potrošači suočavaju s izazovima koji su proizašli iz neočekivanih vremenskih uslova. Potrošačka svest o cenama i kvalitetu proizvoda sve više postaje važna tema, a odgovor na pitanje koliko su potrošači spremni da plate može otkriti mnogo o trenutnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji.
