U Srbiji je u januaru 2024. godine zabeležen značajan porast zaduženosti pravnih lica, preduzetnika i građana, koji su ukupno dugovali 3.796 milijardi dinara prema bankama. Ovaj dug je povećan za 11,2 odsto u odnosu na januar prethodne godine. Prema podacima Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva samo uz stambene kredite iznosi 1.628 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 8,9 procenata u poređenju sa prethodnom godinom.
U Srbiji su stambeni krediti najzastupljeniji među zaduženjima, a 157.018 korisnika se suočava s ovom vrstom duga. Gotovinski krediti su, međutim, na vrhu liste, a ukupno duguju 782,60 milijardi dinara. Stambeni i adaptacijski krediti dolaze odmah nakon njih, sa dugom od 697,49 milijardi dinara, dok su poljoprivredne pozajmice ostvarile dug od 90,981 milijardi dinara. Potrošački zajmovi značajno su manji, iznoseći 20,64 milijarde dinara.
Kada je reč o kašnjenju u otplati kredita, procenat zaduženosti građana i privrede u ovom segmentu iznosi 2,5 odsto. Preduzetnici su u ovoj kategoriji najugroženiji sa kašnjenjem od 4,8 odsto, dok pravna lica beleže 2,7 odsto, a stanovništvo najmanje kasni sa 2,1 odsto.
U skladu sa nedavno usvojenim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke su u obavezi da svojim korisnicima pruže određene olakšice u slučaju poteškoća u otplati. Ovaj zakon predviđa da, ako se tokom trajanja ugovora pojave okolnosti koje dovode korisnika u teško imovinsko stanje, banka je dužna da pre pokretanja izvršnog postupka preduzme razumne mere kako bi olakšala otplatu dugovanja.
Razumne mere obuhvataju delimično ili potpuno refinansiranje duga, kao i izmene ugovornih uslova. Banke mogu ponuditi produženje roka otplate ili promenu vrste ugovora, kao i odloženo plaćanje iznosa duga ili kamate. U nekim slučajevima, mogu se predložiti sniženja kamatnih stopa ili čak promene valute obaveza.
Korisnici kredita mogu računati na moratorijum, koji predstavlja pauzu u otplati kredita tokom koje banka ne obračunava zateznu kamatu. U slučaju stambenih kredita obezbeđenih hipotekom, pre nego što započnu vansudski postupci naplate, banke su dužne da ponude korisniku opcije za rešavanje duga, uključujući prodaju hipoteke ili prenos prava svojine na nekretninu.
Novim zakonskim regulativama, banke ne mogu naplatiti dug s računa korisnika bez njegovog pristanka, što je ključno za zaštitu potrošača. Takođe, prema povezanim ugovorima o kreditu, stranke mogu unapred dogovoriti prenose prava svojine u slučaju kašnjenja sa otplatom.
Sve ove mere imaju za cilj da olakšaju korisnicima u Srbiji da se izbore sa finansijskim poteškoćama i da obezbede održivost svojih dugovanja. Na ovaj način, banke pokušavaju da smanje procenat nerealizovanih potraživanja i doprinos stabilnosti finansijskog sistema u zemlji.
Kako se potrošačka ekonomska situacija u Srbiji razvija, važno je da se korisnici kredita informišu o svojim pravima i mogućnostima koje im banke mogu ponuditi u trenutku kada se suoče sa teškoćama u otplati. U svetlu ovih informacija, građani Srbije bi trebalo da budu svesni zakonskih okvira i opcija koje im stoje na raspolaganju kako bi efikasno upravljali svojim finansijama i dugovanjima.
