Svetski javni dug bi mogao da pređe 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije, upozorava Međunarodni monetarni fond (MMF) u svom najnovijem izveštaju. Ovaj nivo duga bi bio najviši od 1948. godine, kada se svet oporavljao od Drugog svetskog rata. Izveštaj, nazvan Fiskalni monitor, ukazuje na sve veće troškove servisiranja duga koji opterećuju nacionalne budžete, dok istovremeno raste potrošnja na odbranu i starenje populacije dodatno pritisne finansijske resurse.
Prema analizi MMF-a, postoji rizik da svetski javni dug do 2029. godine dostigne čak 123 odsto globalnog BDP-a ako se trenutni trendovi nastave. Period jeftinog zaduživanja, koji je trajao od globalne finansijske krize do izbijanja pandemije COVID-19, je završen. Sada, troškovi servisiranja duga postaju sve veće opterećenje na budžete država, a situacija se dodatno komplikuje povećanjem kamatnih stopa.
„Kamatne stope su značajno porasle na globalnim tržištima, a njihova buduća putanja ostaje vrlo neizvesna,“ navode autori Fiskalnog monitora. Povećani troškovi zaduživanja predstavljaju ozbiljan izazov za države, posebno za one koje već imaju visok nivo zaduženosti.
MMF takođe ističe da značajan procenat državne potrošnje ide na plate: u razvijenim ekonomijama to je u proseku 25 odsto, dok u zemljama u razvoju taj procenat iznosi 28 odsto. U situaciji gde je javni dug već na visokim nivoima, ovi stalni troškovi dodatno ograničavaju fiskalni prostor vlada, jer su veći delovi budžeta već unapred „vezani“ za ove stavke.
Ove nedelje, na godišnjim sastancima MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, ministri finansija i guverneri centralnih banaka okupljaju se kako bi razmotrili moguće političke opcije za podsticanje ekonomskog rasta, kao i strategije za suočavanje sa inflacijom i rastućim dugom. Ove diskusije su od suštinskog značaja s obzirom na trenutne ekonomske izazove i globalne tenzije.
U svetlu ovih informacija, analitičari naglašavaju potrebu za proaktivnim pristupom. Mnoge zemlje će morati da preispitaju svoje fiskalne politike kako bi se suočile sa izazovima koji dolaze sa rastućim troškovima zaduživanja. Ove analize ukazuju da bi kombinacija povećanja javnih investicija i racionalizacije državnih troškova mogla biti ključna za stabilizaciju ekonomija.
MMF upozorava da bi kao posledica ovih trendova mogli nastati ozbiljni socijalni problemi, jer bi visoki troškovi zaduživanja mogli otežati vlade da finansiraju važne socijalne programe. Povećanje troškova za odbranu i potrošnje zbog starenja stanovništva samo dodatno komplikuju situaciju i čine budućnost ekonomske stabilnosti neizvesnom.
Jedan od ključnih izazova biće pronalaženje ravnoteže između fiskalne odgovornosti i potrebne podrške ekonomskom rastu. U trenutnim uslovima globalne ekonomije, gde su resursi sve ograničeniji, važno je da vlade dođu do održivih rešenja koja će podstaći ekonomsku otpornost i omogućiti održiv razvoj. Samo takvim pristupom može se izboriti sa izazovima koji prete da dodatno pogoršaju globalnu ekonomsku situaciju.
Sve u svemu, izveštaj MMF-a služi kao ozbiljno upozorenje na rastuće troškove koje bi mogao doneti sve veći javni dug. Upućuje na potrebu za hitnim reformama i planovima kako bi se izbegle teške posledice koje bi mogle proizaći iz ovako zabrinjavajućeg finansijskog okvira.
