Čepngetič je privremeno suspendovana u julu nakon što je njen doping test 14. marta bio pozitivan na hidrohlorotiazid (HCTZ), zabranjeni diuretik koji se koristi za prikrivanje dopinga. Jedinica za integritet atletike (AIU) tražila je četvorogodišnju suspenziju, ali je kazna smanjena na tri godine jer je Čepngetič priznala prekršaj, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Hidrohlorotiazid je lek koji se često koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, ali se zbog svoje svojstva izbacivanja tečnosti često zloupotrebljava u sportu kao sredstvo za maskiranje drugih zabranjenih supstanci. U ovom slučaju, pozitivni test bio je ozbiljan udarac za Čepngetič, koja je imala izvanrednu karijeru i bila na vrhuncu uspeha.
Njeni rezultati koji su prethodili tom uzorku, uključujući i svetski rekord sa prošlogodišnjeg maratona u Čikagu od dva sata, devet minuta i 56 sekundi, i dalje će važiti i neće biti poništeni. AIU će nastaviti da istražuje dokaze sa telefona 31-godišnje atletičarke, za koje je utvrđeno da ukazuju na „osnovanu sumnju da je njen pozitivan test možda bio namerno poslat“. Ove poruke, koje potiču iz 2022. godine, dodatno komplikuju čitavu situaciju i postavljaju pitanja o njenoj nameri i principima natjecanja.
Prilikom prvog ispitivanja u aprilu, Čepngetič nije imala objašnjenje za pozitivan test, što je izazvalo dodatnu sumnju. Međutim, nakon što je predočila nove dokaze, 31. jula je promenila svoju izjavu, tvrdeći da je uzela lekove svoje kućne pomoćnice koji su imali oznaku HCTZ. Navela je da je bila bolesna dva dana pre nego što je testiran. Ovakva izjava može delovati kao slab pokušaj da opravda pozitivan rezultat, ali je priznanje doprinelo smanjenju kazne.
Trogodišnja suspenzija počela je 19. aprila, kada je Čepngetič, posle priznanja kršenja pravila, prihvatila privremenu suspenziju. Ova situacija postavlja važno pitanje o integritetu sporta i odgovornosti sportista. Dok se sportski svet nastavlja boriti protiv dopinga, ovakvi slučajevi samo ističu kompleksnost problema.
Dok mnogi sportisti teže postizanju vrhunskih rezultata, pitanje ostaje kako se pod pritiskom konkurencije često donose sumnjive odluke. Mnogi veruju da bi veće kazne mogle delovati kao odvraćajući faktor, dok druge strane smatraju da bi sistem trebao biti pravedniji prema onima koji se bore s optužbama.
Tokom svoje karijere, Čepngetič je pokazivala izvanredne rezultate, a njen svetski rekord i dalje stoji kao simbol njenog talentovanog potencijala. Ova situacija pažljivo se prati od strane sportske zajednice, koja je često podeljena između podrške i osude. U vremenima kada su doping i nepravilnosti sveprisutne, kako će sportisti odgovoriti na izazove koji im se postavljaju, ostaje da se vidi.
Pored ličnog trenda, ova situacija može imati dalekosežne posledice po čitav sport, uključujući i pravila i mere koje se primenjuju na sve atlete. Situacija u kojoj se Čepngetič našla može poslužiti kao upozorenje o važnosti transparentnosti i etičkog ponašanja u sportu.
U svakom slučaju, njen slučaj je još jedan primer kako se doping može iskoristiti za postizanje efektnijih rezultata. Vidimo da su i drugi sportisti doživeli slične sudbine, što nas navodi na razmišljanje o potrebnim promenama unutar sistema.
S obzirom na sve složene aspekte koji su u igri, jasna je potreba za jačim mehanizmima borbe protiv zloupotrebe i kontinuiranom edukacijom sportista o rizicima i posljedicama. Čepngetičin slučaj može poslužiti kao važan momenat za promišljanje o budućnosti sporta, gde integritet i poštenje moraju biti na prvom mestu.
