Svetska potražnja za zlatom u 2023. godini dostigla je istorijski nivo, oborivši prethodne rekorde, kako se navodi u izveštaju Svetskog saveta za zlato. Ovaj talas rasta potražnje bio je inspirisan pojačanim kupovinama centralnih banaka i povećanim investicijama u zlato, što ukazuje na globalnu ekonomskoj neizvesnosti i geopolitičke napetosti koje su sve prisutnije.
U 2023. godini, ukupna količina zlata koja je trgovana na svetskom tržištu iznosila je 4.974 tone, što predstavlja porast u odnosu na 4.899 tona iz 2022. godine. Ovaj trend je potvrđen izjavom Šaokai Fana, globalnog rukovodioca za centralne banke u Svetskom savetu za zlato, koji je istakao da je potražnja za zlatom dostigla nove rekordne vrednosti, uzrokovane rastućim geopolitickim i ekonomskim neizvesnostima.
Kako se navodi u izveštaju, već treću godinu zaredom obim trgovine zlatom prelazi 1.000 tona, a centralne banke su pokazale „nezasitan“ apetit za ovim plemenitim metalom. Među njima, Narodna banka Poljske je prošle godine bila najveći kupac, povećavši svoje rezerve za 90 tona zlata. Centralna banka Turske takođe se istakla, dodavši 75 tona, dok je Rezervna banka Indije redovno kupovala zlato svake nedelje osim u decembru, prikazavši tako snažnu potražnju.
Osim bankarskog sektora, potražnja za zlatnim polugama i kovanicama ostala je visoka, pretežno zbog većeg interesovanja investitora u zemljama poput Kine i Indije. Analize pokazuju da su kineski investitori imali otežan pristup alternativnim investicionim opcijama, što je dodatno motivisalo tržište zlata. U izveštaju se navodi da je mešavina ekonomske neizvesnosti u Kini, zajedno sa stalnom volatilnošću tržišta akcija i niskim prinosima na državne obveznice, podstakla ulaganje u zlato kao sigurniji vid investiranja.
S druge strane, situacija u Indiji se značajno poboljšala nakon što je vlada smanjila uvozne dažbine na zlato sa 15 na 6 procenata u julu, što je doprinelo povećanju potražnje za ovim plemenitim metalom. Međutim, uprkos porastu potražnje u ovim segmentima, potražnja za zlatnim nakitom doživela je pad. Obim trgovine zlatnim nakitom smanjio se za 11 procenata, dostigavši 1.877 tona, što ukazuje na promene u preferencijama potrošača i ekonomske pritiske.
U svetlu svih ovih faktora, izveštaj Svetskog saveta za zlato predstavlja ključne uvide u promene na tržištu zlata i globalne ekonomske trendove. Analitičari naglašavaju da centralne banke nastavljaju sa kupovinom zlata kao strategiju diverzifikacije svojih rezervi, dok pojedinačni investitori traže sigurnost u zlatu u svetlu nesigurnih ekonomskih uslova.
Kako se nastavlja trka za zlatom, analitičari predviđaju da će potražnja za ovim plemenitim metalom ostati visoka u nadolazećim godinama, posebno ako geopolitičke napetosti i ekonomska neizvesnost budu jačale. Izveštaji poput ovog pružaju vredne informacije za investitore i ekonomiste koji prate globalne trziste i nastojanja centralnih banaka da očuvaju svoje rezerve i stabilnost.
Očekuje se da će investicije u zlato zadržati svoj rast, a s obzirom na trenutne ekonomske uslove, zlato će nastaviti da se vidi kao bezbedna luka za investitore širom sveta. Time se dodatno podstiče stalna potraga za ovim plemenitim metalom, a centralne banke će i dalje ostati ključni igrači u ovom globalnom tržištu.
