Narodni običaji na Vidovdan razlikuju se u različitim delovima Srbije, a koren je u poštovanju Svetovida, paganskog vrhovnog Boga iz prethrišćanskog doba. Običaji povezani sa Kosovskim mitom, kao i sa hrišćanskim svecom Svetim Vidom, razlikuju se od severa Vojvodine do jugozapada Kosova i Metohije. Danas se smatra da se na Vidovdan „otvaraju oči“ i da je važno šta će se tog dana videti. Tradicije obuhvataju postavljanje ručno izrađenih predmeta ispred kuća, velike zadušnice u Mačvi, skupljanje biljke vidovčice za uspavljivanje izabranika i zabrana pevanja i igranja u počast prema mrtvima. U nekim delovima se preporučuje konzumacija zrelog voća.
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog kneza Lazara i Svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentiju, Svetog proroka Amosa, Prepodobnog mučenika Dula, Svetog Jefrema – patrijarha srpskog i Blaženog Avgustina – episkopa Iponskog. Iako običaji povezani sa Svetim Vidom imaju svoje korene u paganskim verovanjima, crkva proslavlja Svetog Vida, sina senatora sa Sicilije koji je u ranom detinjstvu stekao isceliteljske moći zbog vere u Hrista.
U Vranju, zbog održavanja Arsenal festa, uvodi se privremeni režim saobraćaja u Kosovskoj ulici od 27. do 29. juna od 18 sati do 3 ujutru. Očekuje se veliki broj posetilaca i učesnika na ovom muzičkom festivalu.
