U Beogradu je 24. marta 1922. godine, uoči proleća, došlo do snažnog zemljotresa čija je jačina iznosila šest stepeni po Rihteru. Epicentar ovog potresa bio je smešten u Lazarevcu, a njegov efekat osetili su stanovnici širom Srbije. Ovaj događaj, kako su izveštavali mediji, došao je iznenada i izazvao veliku paniku među građanima. Ljudi su očajnički bežali iz svojih domova, ponekad čak ostavljajući decu unutra, u strahu od nepoznatog. Mnogi su se povredili tokom haotične evakuacije, pri čemu su se povrede događale kako na gradilištima, tako i na ulicama.
U trenutku potresa, srpske bioskope i škole bile su poluprazne, što je ipak umanjilo posledice i broj povreda. U novinama se isticalo da je opštinska ambulanta imala da pruži pomoć samo nekolicini povređenih. Najteže povrede imao je radnik koji je skočio s trećeg sprata, slomivši nogu i ruku. Osim njega, medicinska pomoć je pružena i dvema osobama koje su se povredile usled razbijenih staklenih površina, kao i jednom konobaru koji je stradao od vrućeg čaja.
U drugoj polovini 20. veka, Beograd je ponovo trpeo posledice zemljotresa, ali 1977. godine bukureštanski potres snažno je uzdrmao grad. Epicentar je bio u oblasti Vrančea, severno od Bukurešta, i izazvao je paniku u Beogradu i Nišu, nateraivši mnoge da izjurcaju na ulice. Ljudi su, u strahu od daljih potresa, bez obuće trčali napolje, što je dodatno doprinosilo haosu.
Ove prirodne katastrofe izazvale su i različite spekulacije i mitove među ljudima. U kafanama i na ulicama mogla se čuti priča o mogućem aktiviranju vulkana na Avali, što je dodatno doprinelo atmosferi straha i nervoze. Uskoro su mnogi odustali od pokušaja da razumeju prirodne fenomene, prepuštajući se verovanjima da su ovakvi događaji možda Božja kazna za nedolično ponašanje.
Statistika o zemljotresima u Srbiji pokazuje da je region bio podložan raznim potresima tokom istorije, s posebno jakim zemljotresima zabeleženim u 18. veku. Zvanična arhiva Geološke službe SAD beleži potrese koji su se događali i pre i posle, uključujući one iz 1927. u Rudniku i 1998. u Mionici. Važno je napomenuti da se zemljotresi te jačine često dešavaju, ali Srbija, s obzirom na svoje geološko postavljanje, i dalje ostaje seizmološki aktuelna.
U 20. veku, Srbija je bila svedok brojnih tragedija izazvanih zemljotresima, pa je tako Skoplje 1963. godine pretrpelo tešku devastaciju, dok su zemljotresi iz 1969. godine u Banjaluci i 1979. godine na Crnogorskom primorju takođe odneli brojne živote. Na svakom koraku, osećaji straha i nesigurnosti ostavljali su dubok trag u kolektivnoj svesti naroda.
Na kraju, iako su strašni trenuci evakuacije i panike ostavili neizbrisiv trag, Beograd i danas stoji čvrsto. Osnaženi lekcijama iz prošlosti, stanovnici gradova u Srbiji nastavljaju dalje, s novim znanjem i svesti o sigurnosti u vremenima prirodnih katastrofa. Srećom, vulkanske pretnje i razorni zemljotresi postali su više mit nego realnost, a Srbija je, uz sve svoje seizmološke aktivnosti, ipak uspela da se izbori i održi svoju vitalnost kroz vekove.
