U Londonu je objavljeno upozorenje od strane više od 60 vodećih svetskih klimatologa, koji naglašavaju da bi, ukoliko emisije ugljen-dioksida ostanu na trenutnom nivou, Zemlja mogla da pređe granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa već za tri godine. Ova procena predstavlja ozbiljno uzbunjivanje u svetlu postignutih sporazuma o klimatskim promenama.
U okviru Pariskog sporazuma iz 2015. godine, gotovo 200 zemalja se obavezalo da će raditi na smanjenju globalne prosečne temperature ispod 1,5 stepeni u odnosu na nivoe iz kasnog 19. veka. Ovaj cilj je postavljen da bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena, uključujući ekstremne vremenske uslove, povećanje nivoa mora i gubitak biodiverziteta.
Profesor Pirs Foster sa Univerziteta u Lidsu, glavni autor izveštaja, ističe da se stvari kreću u pogrešnom pravcu. Zemlja se iz godine u godinu zagreva, a nivo mora raste ubrzano. Sve promene koje trenutno posmatramo su bile predviđene i direktno su vezane za ekstremno visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ova situacija zahteva urgentnu reakciju svih vlada i donosioca odluka.
Izveštaj, koji je podržan od strane značajnog broja naučnika i okupljen je uoči klimatskih pregovora koji će se održati u novembru, poziva na hitne mere. Klimatologija se suočava sa presudnim momentima, a trenutni trendovi ukazuju na to da ciljevi postavljeni u okviru Pariskog sporazuma neće biti dostignuti ukoliko se ne preduzmu drastični koraci.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na porast emisija je upotreba fosilnih goriva i nedovoljna preorijentacija ka obnovljivim izvorima energije. Kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida, neophodno je ubrzati prelaz na čiste izvore energije, kao što su solarna i vetroenergija, i povećati efikasnost korišćenja energije.
Oblast koja se takođe mora preispitati jeste industrija, posebno u sektorima sa visokom potrošnjom energije. Promene u načinu proizvodnje i potrošnje, kao i svesnost potrošača, imaju značajan uticaj na smanjenje emisija.
Kroz jaču regulaciju i podsticanje održivog razvoja, moguće je uvesti pozitivne promene koje će rezultirati smanjenjem ugljen-dioksida u atmosferi. Obrazovanje i podizanje svesti o klimatskim promenama takođe igra ključnu ulogu u mobilizaciji javnosti i vlasti da preduzmu akcije.
S obzirom na alarmantnu situaciju, pozivi na veće ambicije i odgovornost zemalja na globalnom nivou postaju sve glasniji. Stvaranje međunarodnih sporazuma koji su obavezujući i koji promptno rešavaju klimatske izazove je od presudnog značaja. U skladu s tim, zemlje koje najviše zagađuju treba da preuzmu vodeću ulogu u smanjenju emisija.
U narednim godinama očekuje se dalji rast temperatura, što može značajno ugroziti život na našem planeti. Različiti delovi sveta već su pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima, poput poplava, suša i uragana, a ove pojave će se verovatno intenzivirati.
Zato je ključno da se što pre prepoznaju rizici i da se usvoje odgovarajuće strategije za adaptaciju i ublažavanje klimatskih promena. U svetlu ovih upozorenja, unapređenje globalne saradnje i solidarnosti je neophodno.
S obzirom na hitnost situacije, svi akteri društva, od pojedinaca do vlada, moraju da se angažuju i da preuzmu odgovornost za budućnost. Sve veći globalni pokreti za očuvanje životne sredine naglašavaju kako je neophodno delovati sada da bismo osigurali bolju i sigurniju budućnost za sledeće generacije.
Dugoročno rešenje klimatskih promena ne može biti postignuto bez zajedničkog truda, a predstojeći klimatski samiti će biti prilika da se donesu važne odluke za spas naše planete.
