Dušan Mihalek je muzikolog koji od početka devedesetih godina živi i radi u Izraelu. Njegova misija je da očuva i uspostavi veze između jugoslovenske i izraelske muzike, istovremeno podsećajući na istorijske veze između dva naroda. Mihalek je za Tanjug podelio detalje o svom životu, počevši od trenutka kada je sa porodicom otišao iz Jugoslavije 1991. godine, usled izbijanja rata.
Mihalekova priča počinje u trenutku kada su ratni sukobi započeli u Jugoslaviji. U potrazi za sigurnošću, odlučili su da napuste svoj dom i presele se u Izrael. Njegova žena potiče iz porodice sa jevrejskim korenima, jer je njen otac jevrejin, a majka je stradala u Aušvicu. Ova porodična pozadina im je omogućila da po izraelskim zakonima dobiju državljanstvo. Tokom svoje tri decenije života u Izraelu, Mihaleku i njegovoj porodici je bilo obezbeđeno bezbrižno okruženje, ali su se suočili i sa ličnim tragedijama.
Mihalek ističe da su proveli 30 godina u Izraelu, gde su doživeli mnoge lepe trenutke i uspone. Njihova porodica se proširila, i danas uživaju u tome što imaju deset unuka. Ipak, čak i nakon tolikog uspeha i ljubavi koju su delili, doživeli su i teške trenutke, posebno smrt najstarijeg unuka koji je poginuo u Gazi. Ovaj gubitak je ostavio dubok trag na Mihaleka i njegovu porodicu, pokazujući koliko je život nepredvidiv i pun bola.
U njegovom radu kao muzikologa, Mihalek se fokusira na ostvarivanje kulturnih veza i razmenu između dve muzičke tradicije. On veruje u moć muzike da poveže ljude i da pruži mogućnost za razumevanje i zajedništvo, čak i kada postoji razlika ili sukob. Njegovi projekti često uključuju organizaciju koncerata i radionica koje istražuju bogatu muzičku baštinu obe kulture. Ova aktivnost ne samo da doprinosi očuvanju tradicija, već i omogućava nova prijateljstva i razumevanje među različitim zajednicama.
U poslednje vreme, Mihalek se takođe angažovao u edukaciji mladih muzičara. On smatra da je važno preneti znanje i iskustvo na nove generacije, kako bi se obezbedila budućnost muzičke tradicije. Kroz svoje nastavničke metode, on naglašava značaj dijaloga i saradnje među muzičarima različitih pozadina.
Pored svojih edukativnih aktivnosti, Mihalek takođe piše o muzici i vodi radionice koje se fokusiraju na tehniku i interpretaciju različitih muzičkih stilova. Njegova strast prema muzici se ogleda u svakom aspektu njegovog rada, od istraživanja novih pravaca do očuvanja starih tradicija.
Mihalekova ljubav prema muzici je duboko ukorenjena u njegovim ličnim iskustvima i njegovoj potrazi za identitetom. Njegov rad u oblasti muzike ne samo da pomaže drugima da razumeju bogatstvo kulture, već i njemu omogućava da se ponovo poveže sa sopstvenim korenima. Svaka nota i svaki ton postaju deo jedinstvene priče koja nadmašuje granice i razlike.
Kroz sve svoje trudove, Mihalek ostaje posvećen ideji da muzika može da bude sredstvo za pomirenje, ljubav i razumevanje. Njegova uloga kao kulturnog posrednika između Jugoslavije i Izraela postaje sve važnija u svetlu globalnih tenzija i sukoba. Na taj način, njegova priča izlazi iz ličnog okvira i postaje univerzalna, govoreći o potrebi za povezivanjem i razumevanjem među narodima.
Dušan Mihalek ostaje primer kako muzika može da prevaziđe sve prepreke i da stvori mostove između kultura, čak i u najtežim vremenima. U svetu koji često deluje podeljeno, njegova vizija može postati vodič za nove generacije koje će ponovo učiti da cene raznolikost i zajedništvo kroz umetnost.
