Na dan 23. februara 2025. godine u Nemačkoj biće održani vanredni izbori za Bundestag. Ovi izbori su rezultat raspada vladajuće koalicije koju su činili Socijaldemokratska partija (SPD), Slobodna demokratska partija (FDP) i Zeleni. Savezni kancelar Olaf Šolc je, posle neuspešnog pokušaja da dobije poverenje Bundestaga, u decembru prošle godine, doveo do raspada parlamenta, što je takođe rezultiralo raspisivanjem ovih vanrednih izbora. Ovaj politički zaokret izazvao je veliku pažnju zbog uspona ekstremnodesničarske stranke Alternative za Nemačku (AfD), koja je poznata po svojim oštrom antiimigracionim stavovima.
Izbori će biti održani prema novom izbornom zakonu koji je uveden u martu 2023. godine, čime se broj članova Bundestaga smanjuje sa 734 na 630. Nemački građani će imati dva glasa; prvim glasanjem biraju izabranika iz svoje izborne jedinice, dok drugi glas ide stranci po izboru. Ova sistemska promena dolazi nakon što su prethodna izbora često dovodila do povećanog broja poslanika putem dodatnih i kompenzacionih mandata. Ove promene su postavile nove osnove za izbornu borbu i postavile nove izazove za političke partije.
Pravo glasa imaju svi državljani Nemačke stariji od 18 godina, koji su registrovani u biračkom spisku. Prema anketama, ključni problemi s kojima se Nemačka suočava uključuju migraciju i izbeglice, ekonomsku situaciju, energiju i klimatske promene, kao i rast AfD-a.
Među različitim strankama koje učestvuju na izborima su SPD, CDU/CSU, Zeleni, FDP, AfD, Levica, kao i stranke koje predstavljaju manjine. Glasački listić će odražavati stranačke kandidate, pri čemu će svaka stranka morati da osvoji najmanje 5% glasova da bi bila zastupljena u Bundestagu. Prema trenutnim istraživanjima, CDU/CSU uživa najveću podršku s 29%, dok AfD stoji na 21%, a SPD na 15%.
Mnogi analitičari smatraju da bi sa novim rasporedom snaga u Bundestagu moglo doći do novih koalicija, uključujući moguću veliku koaliciju između CDU/CSU i SPD ili crno-zelenu koaliciju. Međutim, nerešeno je da li će AfD, koja se predviđa da postane druga najjača stranka, moći da formira svoju koaliciju s obzirom na to da većina drugih stranaka jasno odbacuje mogućnost saradnje s njom.
Ankete takođe pokazuju da bi Fridrih Merc od CDU-a mogao postati novi savezni kancelar, prema mišljenju 30% ispitanika, dok Robert Habek iz Zelenih i Olaf Šolc iz SPD-a slede kao potencijalni kandidati za ovu funkciju. Ova situacija jasno ukazuje na to da će rezultati ovih izbora oblikovati politički pejzaž Nemačke u budućnosti.
S obzirom na trenutnu situaciju, izbori 2025. godine će biti presudni za budućnost Nemačke i njenog političkog balansa. Politička dinamika koja dolazi s novim izbornim pravilima i usponom desničarskih snaga će imati dalekosežne posledice, ne samo za domaću politiku, već i za čitav kontinent. U vreme kada se Nemačka suočava s višestrukim izazovima, ovi izbori će se odražavati na način na koji će zemlja navigirati kroz složene političke i ekonomske dileme u godinama koje dolaze.
Dok građani pripremaju svoje glasove, svi su svesni da su pred njima ključni trenutci koji će oblikovati naciju, te se svi nadaju da će odlučiti o pravcu u kojem će njihova zemlja krenuti. Odluke koje budu donesene na ovim izborima će uticati ne samo na unutrašnju politiku, već će imati i značajne implikacije na međunarodnu poziciju Nemačke.
