Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, Milan Petričković, izjavio je danas da svako ima pravo da izražava nezadovoljstvo, ali je naglasio da niko nema pravo da ugrožava slobodu drugih koji žele da studiraju. Petričković je doveo u pitanje način na koji se izražava nezadovoljstvo, ističući da bi to trebalo da se odvija van institucija.
On je za Tanjug rekao da je „legitimno pravo zagarantovano Ustavom“ pravo svakog pojedinca da ima ideje koje bi mogle da promeni svet, ali dodao je da to ne bi smelo da bude na račun drugih koji žele da se obrazuju. „Ne sme se mešati sadržaj i forma. Bilo kakve aktivnosti koje ometaju rad fakulteta, u suštini, su nelegitimne“, kazao je Petričković.
Profesor je primetio da su nedavne opstrukcije na fakultetima, po njegovom mišljenju, rezultat delovanja različitih političkih partija, nevladinih organizacija i interesnih grupa, ali i obaveštajnih službi. „Kada sam video šta se dešava, odmah sam shvatio da su to produžene ruke raznih pritisaka i uticaja“, dodao je on.
Ova izjava dolazi u trenutku kada fakulteti i univerziteti u Srbiji beleže sve veći broj protesta i opstrukcija, čime se narušava kvalitet nastave i studijskog procesa. Petričković je istakao da bi visoko obrazovanje trebalo da bude mesto gde se kritički misli, ali ne na način koji ugrožava osnovne funkcije obrazovnog sistema.
Pitanje slobode izražavanja i njenog granica u akademskom okruženju postaje sve važnije, posebno u svetlu nedavnih događaja koji su uzburkali javnost. Profesor je naglasio da je važno da studenti znaju gde su granice njihovih prava kada je u pitanju izražavanje nezadovoljstva ili protesta.
„Studenti imaju pravo da ispolje svoja mišljenja, ali ne na način koji ometa druge. Pokretanje pitanja koja su važna za društvo treba da bude na civilizovan i konstruktivan način“, istakao je. Prema njegovim rečima, važno je da se na univerzitetima neguje kultura dijaloga i tolerancije, kao i da se omogućava svakome ko želi da uči i istražuje, bez pritisaka i ometanja.
Takođe, profesor je ukazao na činjenicu da su protesti i nezadovoljstvo često vođeni nedostatkom komunikacije između studenata i fakultetske administracije. „Mnogo problema se može rešiti otvorenim razgovorom i diskusijom, umesto da se pribegava radikalnijim merama koje na kraju štete svima“, rekao je on.
U akademskom svetu, kako dodaje, važno je stvoriti okruženje gde su studenti slobodni da postavljaju pitanja i izražavaju svoja stajališta, ali bez ometanja rada drugih. On je pohvalio studente koji su se angažovali na konstruktivan način kako bi izneli svoje stavove, naglašavajući da je to model koji bi drugi trebalo da prate.
Petričković je takođe ukazao na to da bi svi akteri u visokom obrazovanju trebalo da rade zajedno na unapređenju kvaliteta nastave i istraživanja, umesto da se bave opstrukcijama i političkim igrama. „Jedan od ključnih ciljeva obrazovnog sistema je da obezbedi prostor za razvoj znanja i kritičkog mišljenja, što će nam u budućnosti biti od izuzetnog značaja“, zaključio je.
Izjave profesora Petričkovića takođe dolaze u kontekstu šireg društvenog nezadovoljstva i političkih tenzija u zemlji. Njegova stajališta razlikuju se od nekih drugih koja su prisutna u javnosti, ali su odraz trenutnog stanja u kojem se nalaze akademske institucije i šira društvena zajednica. Važno je da visoko obrazovanje ostane prostor slobode, debate i konstruktivnih diskusija, kako bi se izgradilo bolje društvo.
