Prema najnovijem istraživanju Evrobarometra, svaki drugi građanin Bugarske je protiv uvođenja evra, što predstavlja značajan otpor prema ovom potezu. Prema anketi, 50% građana je protiv, dok 43% podržava uvođenje zajedničke evropske valute. Ovi rezultati svrstavaju Bugarsku među pet zemalja Evropske unije u kojima je većina građana protiv pridruživanja evrozoni.
Na ovoj listi pored Bugarske nalaze se Švedska, koja sa 55% stanovništva izražava negodovanje prema evru, Poljska sa 59%, Češka sa 63%, i Danska sa 65% protivnika uvođenja evra. Ovi podaci ukazuju na snažan skepticizam među građanima ovih zemalja, dok se rasprava o ekonomskim implicacijama evra nastavlja.
S obzirom na ekonomski status zemlje, bugarski ekonomisti su podeljeni kada je reč o spremnosti Bugarske za pristupanje evrozoni početkom 2026. Bankarski sektor je, međutim, izrazio stav da je dobro pripremljen za ovaj korak. Organizacija ističe da je bankarski sektor već duboko integrisan sa evrozonom, što bi moglo olakšati tranziciju prema novoj valuti.
Jedan od ključnih pozitivnih faktora za ulazak u evro takođe je niskog nivoa državnog duga Bugarske, koji iznosi samo 24,1% BDP-a na kraju godine, što je značajno ispod prosečnog nivoa u EU, koji se kreće oko 81%. Ovaj pokazatelj ukazuje na stabilnost i održivost ekonomskih politika Bugarske u kontekstu buduće integracije s evrozonom.
Budžetski deficit zemlje ostaje unutar praga od 3%, što je dodatno ohrabrujuće za ekonomsku situaciju. U prva tri meseca 2025. godine, ekonomija Bugarske zabeležila je solidan rast od 3,1%, što dodatno naglašava potencijal zemlje da se prilagodi novim ekonomskim uslovima.
S obzirom na sve ovo, građani Bugarske i dalje su zabrinuti zbog mogućih negativnih posledica koje bi uvođenje evra moglo doneti. Pitanja vezana za inflaciju, porast cena i opštu ekonomsku stabilnost u ovom kontekstu su ključne tačke rasprave među populacijom. Mnogi se boje da bi evro mogao izazvati povećanje troškova života, s obzirom na prethodna iskustva drugih država članica koje su već uvele ovu valutu.
Uprkos tome, vlada i ekonomski stručnjaci insistiraju na pozitivnim aspektima uvođenja evra. Oni tvrde da bi evro mogao doneti dodatnu stabilnost ekonomiji, olakšati trgovinu i privući strane investicije. Mnogi ekonomisti naglašavaju da bi integracija u evrozonu mogla doprineti bržem ekonomskom razvoju, omogućavajući Bugarskoj da postane konkurentnija na međunarodnoj sceni.
Iako su analize u svemu ovome pozitivne, i dalje postoji duboka resistenza među građanima koji s pravom postavljaju pitanja o vlastitoj ekonomskoj budućnosti. Diskusija se neće smiriti lako, a buduće odluke biće ključne za put Bugarske ka evro zoni. Na osnovu sadašnjih stavova, potrebno je više edukacije i informacija kako bi se građani uverili u benefite koje bi uvođenje evra moglo doneti njihovim životima.
U narednim mesecima, očekuje se više javnih debata i informativnih kampanja, s ciljem da se građanima pruže jasne i transparentne informacije o potencijalnim prednostima i rizicima ovog važnog ekonomskog koraka. Država će morati da nađe način da odgovori na brige svojih građana, istovremeno naglašavajući prednosti koje bi evro mogao doneti. To će biti ključno za sticanje podrške javnosti i eventualno za pozitivnu tranziciju u evrozonu.
