Istraživači sa Veterinarskog univerziteta u Beču i Bernu, predvođeni Stefani Rimer, objavili su šokantne rezultate istraživanja koji sugerišu da neki psi pokazuju ponašanje zavisnosti prema igračkama, što deluje ubedljivo slično zavisnosti ljudi od kockanja ili onlajn igara. Ova studija istražuje način na koji se psi povezuju sa svojim omiljenim igračkama, pružajući zabrinjavajuće uvide u mentalno zdravlje i ponašanje domaćih ljubimaca.
U okviru istraživanja, tim je posmatrao 105 pasa koji su bili u uzrastu između jedne i deset godina. Istraživači su pratili kako se psi igraju sa svojim omiljenim igračkama, fokusirajući se na one koji su, prema rečima njihovih vlasnika, veoma skloni igri. Tokom posmatranja, zabeleženi su znakovi kompulzivnog ponašanja kod nekih pasa. Na primer, neki od njih su nastavili da se igraju čak i kada su očigledno iscrpljeni ili povređeni.
Ovo je prvi put da su istraživači identifikovali takve obrasce ponašanja kod pasa, što otvara važna pitanja o tome koliko su psi podložni sličnim psihološkim problemima kao što su ljudi. Stefani Rimer je istakla da je cilj istraživanja bio da se razjasne mehanizmi zavisničkog ponašanja kod pasa i da se razumeju uzroci takvih ponašanja kako bi se mogli prepoznati u ranoj fazi.
Istraživači su obezbedili da su psi koji su učestvovali u studiji pruženi pošteno i pod odgovarajućim uslovima. Sva istraživanja su sprovedena uz stroge etičke smernice, a sami psi su se izrazito dobro ponašali tokom cijelog procesa, što ukazuje na to da je igra bila deo njihove svakodnevne rutine. Ipak, rezultati istraživanja postavljaju ozbiljna pitanja o granicama igre i njenom uticaju na mentalno zdravlje životinja.
Zavisnost od igračaka može a priori izgledati manje opasno od zavisnosti od droga ili alkohola, ali istraživači upozoravaju da je dugotrajno kompulzivno ponašanje zastrašujuće. Psi koji se previše igraju kako bi nadoknadili emocionalne nedostatke ili stres mogu razviti probleme sa ponašanjem, koja često vode ka fizičkim povredama ili emocionalnim poremećajima.
Studija naglašava važnost obezbeđivanja adekvatnog vremena za igru i fizičke aktivnosti, kao i prepoznavanja znakovima koji mogu ukazivati na problematično ponašanje. Takođe se sugeriše da bi vlasnici trebali biti svesni potreba svojih ljubimaca i reagovati na znake zavisnosti, ali i pružiti im kvalitetne interakcije koje ne uključuju samo igru.
Rimer i tim istraživača pozivaju na dalja istraživanja u ovoj oblasti kako bi se bolje razumele posledice zavisničkog ponašanja kod pasa. Ova studija može poslužiti kao osnova za razvoj novih metoda za izučavanje ponašanja ljubimaca i pružanje adekvatne podrške njihovim mentalnim potrebama.
Veterinarski univerziteti i stručnjaci za ponašanje životinja pozvali su vlasnike pasa da budu pažljivi prema ponašanju svojih ljubimaca, a takođe su preporučili da traže pomoć veterinara ili stručnjaka ako primete simptome zavisnosti. Važno je naglasiti da su psi, baš kao i ljudi, osetljivi na stres, usamljenost i emocionalne probleme, pa bi njihova dobrobit trebala biti prioritet za sve vlasnike.
U zaključku, istraživači ukazuju na to da je potrebna edukacija i svesnost o ovakvom ponašanju kod pasa kako bi se obezbedila njihova dobrobit. Kroz razumijevanje i pravilan pristup, moguće je pomoći psima koji pokazuju znake zavisnosti i omogućiti im zdrav i srećan život.
