Švajcarski ministar spoljnih poslova Ignacio Kasis nedavno je odbacio ideju o uvođenju obaveznog referenduma za sporazume koje Švajcarska potpisuje sa Evropskom unijom (EU). Ova tema nije nova u švajcarskoj politici, s obzirom na to da je Švajcarska poznata po svom direktnom demokratskom sistemu koji omogućava građanima da direktno odlučuju o važnim pitanjima putem referenduma.
Kasis je u intervjuu za švajcarsku javnu televiziju SRF branio odluku vlade da sporazume sa EU podvrgne opcionom, a ne obaveznom referendumu. Ova strategija omogućava vlastima da sklope sporazume bez potrebe za dodatnim odlaganjem ili komplikacijama koje obavezni referendumi mogu doneti. Prema njegovim rečima, ovakva praksa pomaže u očuvanju efikasnosti razgovora i odnosa sa EU, koji su od ključnog značaja za švajcarsku ekonomiju i međunarodnu poziciju.
Osim što je Kasis naglasio važnost spontane fleksibilnosti u pregovorima, takođe je odbacio optužbe da bi njegova Radikalno-liberalna stranka mogla biti podeljena po ovom pitanju. Ove tvrdnje su, prema njegovim rečima, neosnovane i ne odražavaju stvarnu situaciju unutar stranke. On je istakao da je jedinstvo ključna komponenta za vođenje uspešnih odnosa sa EU i da će stranka raditi na zadržavanju ove kohezije.
Švajcarska je u prethodnim godinama često bila na meti kritika zbog svoje kompleksne birokratije i ponekad sporih procesa donošenja odluka. Odluka da se usvoji opcioni referendum umesto obaveznog može se posmatrati kao pokušaj da se pojednostavi procedura i ubrza proces kreiranja sporazuma. Međutim, ta praksa može izazvati zabrinutosti među delovima stanovništva koji strahuju da bi to moglo dovesti do smanjenja demokratskog učestvovanja u važnim pitanjima.
Jedan od ključnih razloga zbog kojih je Švajcarska tako privržena direktnoj demokratiji je njen istorijski kontekst. Građani ove zemlje često smatraju da im je pravo na glasanje i odlučivanje o važnim pitanjima srž njihovih sloboda. Stoga, svaka promena u sistemu referenduma može izazvati emotivne reakcije i debatu među građanima.
Trenutna situacija na političkoj sceni Švajcarske dodatno komplikuje i globalna kretanja. Sa rastućim uticajem EU na globalne tržišne tokove i međunarodne odnose, Švajcarska se suočava sa izazovima kako da očuva svoju nezavisnost i istovremeno učestvuje u širem ekonomskom sklupu. U tom kontekstu, Kasisova odluka da predloži opcionu praksu može biti viđena kao pragmatičan odgovor na te pritiske, ali ne i bez rizika.
Pored toga, Švajcarska se suočava s izazovima kada je u pitanju sopstvena unutrašnja politika, koja je sve više fragmentisana. Stranke se bore da osvete podršku među biračima u vremenu kada su raspoloženja prema EU ponekad ambivalentna. Kasis je istakao da je važno da stranke ostanu jedinstvene i da se fokusiraju na zajedničke ciljeve, kako bi mogli da predstave konzistentan stav prema EU.
U ovom kontekstu, praksa opcionog referenduma može se posmatrati kao strategija koja omogućava vlastima da brže reaguju na izazove i zaključe sporazume koji su potrebni za održavanje stabilnosti u zemlji. Međutim, istovremeno, ova praksa može otvoriti i kritike da se smanjuje uloga građana u odlučivanju o pitanjima koja direkno utiču na njihove živote.
Na kraju, švajcarska javnost će morati da donese svoje stavove o ovoj temi kroz demokratske mehanizme koji već postoje. Kasis i njegova stranka će morati da prate javno mnjenje i prilagode svoje politike prema željama i potrebama građana, kako bi održali podršku i privrženost sistemu direktne demokratije koji Švajcarska već decenijama gaji. Praksa opcionih referenduma ima potencijala da olakša pristup i ubrza donošenje odluka, ali uz to dolazi i odgovornost da se čuje glas svakog pojedinca.
