U Bernu je danas predstavljena studija koja ukazuje na štetne posledice rada nedeljom po fizičko, mentalno i socijalno blagostanje radnika. Istraživanje je sprovedeno od strane Interdisciplinarnog centra za istraživanje roda na Univerzitetu u Bernu, a rezultate je izložila „Alijansa za nedelju“. Ova grupacija okuplja sindikate, verske organizacije i Švajcarsko društvo za medicinu rada, a njihove tvrdnje potkrepljuju zabrinutosti oko predloženih izmjena zakona o radu.
Koalicija se snažno protivi planovima koji bi mogli omogućiti fleksibilnije radno vreme i širenje radne nedelje na nedelju. Ističu da bi rad nedeljom trebalo biti ograničeno samo na profesije koje su od esencijalnog značaja za društvo, kao što su zdravstveni radnici ili članovi hitnih službi. Oni tvrde da bi ovakve promene mogle smanjiti kvalitet života radnika i pogoršati njihove emocionalne i psihološke aspekte.
Preporuke studije naglašavaju kako rad nedeljom može dovesti do povećanih nivoa stresa i anksioznosti, zbog narušavanja ravnoteže između privatnog i poslovnog života. U društvu gde se očekuje da ljudi rade i van standardnih radnih sati, dolazi do gubitka vremena koje bi se moglo provesti sa porodicom ili u odmaranju. Mentalno zdravlje radnika postaje ugroženo usled stalnog pritiska na radnom mestu, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su depresija i burnout sindrom.
Osim fizičkih i mentalnih problema, studija takođe ukazuje na socijalne posledice rada nedeljom. Smatra se da često prisustvo radnika na svojim radnim mestima smanjuje mogućnosti za društvene interakcije koje su ključne za održavanje zdravih odnosa unutar zajednice. Rad nedeljom može značiti da radnici propuštaju važne porodične događaje, okupljanja i druge socijalne aktivnosti, što može dovesti do osjećaja izolacije i nezadovoljstva.
Alijansa za nedelju smatra da bi zakonodavna tela trebala razmotriti uticaje koje bi širenje radne nedelje moglo imati na švajcarsko društvo kao celinu. Pozivaju se na zastupanje interesa radnika i pored toga što poslodavci često donose odluke koje se tiču radnog vremena i uslova rada, tako da zakonodavne promene ne bi trebale ugroziti pravo radnika na slobodne dane.
Postavlja se pitanje koliko su radnici stvarno u mogućnosti da se bore protiv ovih promena. U svetu gde se često naglašava potreba za konkurentnošću i povećanjem produktivnosti, radnici se mogu osećati beznadežno kada su suočeni sa sistemom koji favorizuje profit nad blagostanjem zaposlenih. Ovde je posebno naglašena uloga sindikata u zaštiti prava radnika i borbi protiv potencijalno štetnih zakona.
Mnogi radnici su izrazili zabrinutost zbog mogućnosti rada nedeljom i smatraju da bi to moglo smanjiti njihovu kvalitetu života. U društvima gde je radna nedelja već produžena, uočava se trend smanjenja radničkih prava, što dodatno osnažuje argumente protiv predloženih izmena.
Alijansa za nedelju upozorava i na još jedan važan aspekt – pravilno upravljanje vremenom. U različitim industrijama i sektorima dolazi do velike potražnje za radnom snagom, ali bi fleksibilnije radne prakse koje uključuju rad nedeljom mogle stvoriti nerazumevanje između radnika i poslodavaca. Potrebno je da se uspostavi ravnoteža između potreba poslodavaca i dobrobiti radnika.
Sve ove informacije dolaze u trenutku kada se javnost plaši da bi došlo do daljnjih restrikcija radničkih prava. U tom kontekstu, važno je da se obezbede primereni uslovi rada i zaštita nedeljne slobode kao važnog segmenta kvaliteta života radnika.
Alijansa za nedelju nastavlja sa svojom kampanjom za očuvanje nedelje kao dana odmora i naglašava potrebu za jačanjem radničkih prava u zakonodavstvu, kako bi se osiguralo da radnici mogu i dalje uživati u svom privatnom i porodičnom životu, bez straha od gubitka radnog mesta ili dodatnog pritiska na radnoj sceni.
