Nedavne padavine i sniženje temperatura doneli su određeno olakšanje za stabljike kukuruza u Moravičkom okrugu, gde se listovi polako otvaraju kako bi apsorbovali neophodnu vlagu, kažu ratari. Ipak, stručnjaci su saglasni da su ovakve padavine tek osveženje, ali ne i rešenje za skoro usahle poljoprivredne kulture. Naime, ovo je četvrta uzastopna godina kada suša ozbiljno ugrožava rod na njivama, zbog čega ekipa Euronews Srbija istražuje trenutnu situaciju u ovom okrugu.
Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo pri poljoprivrednoj stručnoj službi u Čačku, opisuje situaciju kao nezavidnu. Tokom prolećne setve, na području Moravičkog okruga, uključujući opštine Lučani, Gornji Milanovac, Čačak i Arilje, zasejano je između 11.500 i 12.000 hektara kukuruza, što predstavlja uobičajan višegodišnji prosek. Međutim, suše tokom maja i juna prouzrokovale su ozbiljne probleme u nicanju, budući da je između 35% i 40% parcela potpuno uništeno.
Damljanović napominje da su jedine parcele koje su pokazale dobar prinos one koje su bile redovno zalivane i gde je nivo podzemne vode bio visok. Uočava se da je primena efikasnih agrotehnika, kao što su jesensko duboko oranje, korišćenje stajnjaka i mineralnog đubriva, kao i međuredna obrada, doprinela očuvanju vlage u zemljištu. Ove mere, prema njegovim rečima, omogućile su nekim parcelama da potencijalno donesu određene prinose, ali to u velikoj meri zavisi od daljih padavina.
U poslednjih nekoliko dana, padavine su se kretale od 20 do 25 litara. Nažalost, Damljanović ističe da je to nedovoljno da se nadoknadi deficit vlage koji iznosi između 100 i 120 litara. On procenjuje da će ukupni prinos pasti za više od 50%, što će dovesti do povećanja cena kukuruza i smanjenja zaliha za stočnu proizvodnju u ovom regionu.
S druge strane, situacija sa žetvom pšenice bila je mnogo optimističnija. Damljanović izražava zadovoljstvo zbog visokih prinosа pšenice i ječma, naglašavajući da, iako su visoke temperature ugušile kukuruz, one su pomogle u žetvi pšenice. Prosečni prinos pšenice je između 6 i 6,2 tone, dok je ječam dostigao čak 7 tona. Na nekim parcelama su zabeleženi rekordni prinosi između 8 i 9 tona, što ohrabruje lokalne proizvođače.
Iako zalihe pšenice izgledaju zadovoljavajuće, ekonomska situacija donosi nove izazove. Damljanović upozorava da niske cene pšenice na svetskom tržitu i kod nas otežavaju proizvođačima da ostvare neku značajniju zaradu. U svetlu nedostatka kukuruza, pšenica može poslužiti kao spas za lokalne proizvođače, ali je ekonomska održivost i dalje neizvesna.
Ova situacija ukazuje na sve veće pritiske s kojima se suočava srpska poljoprivreda zbog klimatskih promena i sve češćih suša. Proizvođači su primorani da se prilagođavaju novim uslovima, a strategije za očuvanje vlage postaju sve važnije za postizanje stabilnih i održivih prinosa. Na ovom putu podrška stručnjaka, kao i usvajanje efikasnih agrotehničkih mera, može biti ključna za opstanak lokalnih farmera u Moravičkom okrugu.
