U Bihaću je situacija u poljoprivredi postala alarmantna usled dugog sušnog perioda, koji je značajno smanjio prinose na području Unsko-sanskog kantona. Poljoprivrednici su zabrinuti zbog toga što su njihove njive ostale skoro bez urodne zemlje, a posledice ovog sušnog talasa mogu se odraziti i na stočni fond. Mnogi od njih ističu da već sada osećaju ozbiljne probleme, što je izazvalo hitno traženje pomoći od kantonalnih vlasti.
Prema rečima lokalnih farmera, suša je prepolovila uobičajene prinose, a štete su u mnogim slučajevima toliko velike da bi mogle ugroziti njihove egzistencijalne osnove. Farme su suočene s nedostatkom hrane za stoku, koja zavisi od uzgoja krmnog rastinja, a zbog suše mnoge kulture su propale. Farmeri strahuju da će, ako se stanje ne promeni, doći do ozbiljnih posledica, ne samo za poljoprivredu, već i za celokupnu ekonomiju regiona.
U Unsko sanskom kantonu, koji je poznat po svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, glavne kulture koje su pogođene su pšenica, kukuruz i povrće. S obzirom na to da poljoprivrednici zavise od ovih usjeva za prehranu svojih porodica i ishranu stoke, trenutna situacija je veoma kritična. Mnogi su već počeli da traže alternativne načine da se snađu, ali su svesni da su resursi ograničeni.
Poljoprivrednici pozivaju vlasti da reaguju, kako bi se proglasila elementarna nepogoda. Ova deklaracija bi omogućila pristup različitim vidovima pomoći, kako na kantonalnom, tako i na federalnom nivou. Vlasti bi mogle da ponude subvencije, ili druge oblike pomoći, kako bi se ublažile posledice suše.
Iz ministarstva poljoprivrede kažu da su svesni situacije i da prate razvoj događaja. Ipak, neki poljoprivrednici izražavaju sumnju u brzinu i efikasnost reakcije vlasti, govoreći o prethodnim iskustvima gde je pomoć dolazila prekasno ili u nedovoljnom obimu. Stoga su dodatno motivisani da se udruže i zajedno zatraže bržu akciju.
Jedan od farmera, Marko, ističe da je situacija hitna: „Svi smo na ivici, a naši resursi se troše. Bez pomoći, ne verujem da ćemo moći da preživimo još jednu sezonu. Deca se oslanjaju na nas, ali ako se stvari ne promene, suočićemo se s teškim posledicama.“
Mnogi od poljoprivrednika takođe naglašavaju da je važno da se proaktive mere preduzimaju u cilju prevencije ovakvih kriza u budućnosti. Predlažu investiranje u sisteme navodnjavanja i održive prakse poljoprivrede koje bi omogućile lakše prilagođavanje klimatskim promenama. Ovi koraci mogli bi pomoći ne samo da se smanje snage koji deluju protiv farmera, već i da se obezbedi stabilniji i otporniji sektor poljoprivrede.
Kako se situacija razvija, farmeri su sve odlučniji da se bore za svoja prava i da ne dozvole da njihova sudbina zavisi od vremenskih uslova. Pozivaju se među sobom i organizuju sastanke kako bi razmotrili strategije i način kako da budu efikasniji u zahtevanju pomoći.
U međuvremenu, građani su takođe izrazili zabrinutost za svoju ishranu, jer ukoliko se ne reši situacija u poljoprivredi, moglo bi doći do poskupljenja hrane. Dovoljno je samo da se setimo krize koju je izazvala pandemija, kada su se mnogi proizvodi nedostupni ili su im cene drastično porasle.
U narednim danima, poljoprivrednici planiraju da se okupe i upute otvoreno pismo vlastima, tražeći hitnu pomoć i preduzimanje konkretnih mera. Njihov cilj je zaštita ne samo njihovih interesa, nego i sigurnosti opskrbe hranom za sve građane Unsko-sanskog kantona.
