Još jedna sušna godina napravila je ozbiljne posledice po domaću poljoprivredu, a ono što je ranije bilo retko, sada sve više postaje pravilo. Prema podacima iz novosadskog „Dnevnika“, ovo je deveta sušna godina u 21. veku na ovim prostorima.
Agro-ekonomski analitičar Žarko Galetin izneo je zabrinjavajuće podatke, tvrdeći da su klimatske promene tokom proteklih 25 godina prouzrokovale štetu u poljoprivrednoj proizvodnji koja se procenjuje na sedam milijardi evra. Ova suma ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za konkretnim odgovorima na klimatske promene.
Jedan od ključnih koraka koji se predlaže jeste izrada državnog strateškog projekta, usmerenog na rekonstrukciju i revitalizaciju kanalske mreže. U Srbiji postoji kanalska mreža koja se proteže na više od 40.000 kilometara, od čega je 22.000 kilometara deo sistema Dunav-Tisa-Dunav. Profesorica Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta naglašava kako bi se, uz odgovarajuće intervencije, moglo navodnjavati mnogo veće površine, čak do pola miliona hektara, dok se trenutno navodnjava samo 75.000 hektara.
Međutim, trenutni stanje kanalskog sistema nije zadovoljavajuće. Mnogi kanali su zapušeni i zatrpani vegetacijom, što uslovljava potrebu za ogromnim ulaganjima kako bi se sistem dovela u funkcionalno stanje. Pored toga, prema rečima profesorice Ćosić, Srbija nije bogata vodama i suočena je sa strogim međunarodnim regulativama o korišćenju rečnih tokova.
U svetlu ovih izazova, Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo jednoglasno se uklapa u raspravu, ističući značaj dobrih agronomskih praksi. Naglašava da je u ovim teškim uslovima važno fokusirati se na pametno upravljanje zemljištem. Usvajanje tehnika kao što su zaoravanje žetvenih ostataka i pravovremena obrada zemljišta može pomoći u očuvanju vlage.
Bekavac podseća da su mnoga poljoprivredna zemljišta presušena zbog loših agronomskih praksi. Naglašava potrebu za pravilnim oranjem i održavanjem zemljišta kako bi se sačuvala potrebna vlaga. Nažalost, samo mali broj poljoprivrednika primenjuje takve metode.
Osim poboljšanja agronomskih praksi, profesorica Ćosić iznosi još jednu veoma važnu ideju – formiranje udruženja korisnika vode. Ova organizacija bi mogla da pomogne u boljem upravljanju resursima i edukaciji poljoprivrednika. U Srbiji se često seju kulture na površinama koje nisu adekvatno navodnjene. Često se zanemaruju i bitni aspekti, kao što su izbor sorti i hibrida koji su otporniji na sušu i visoke temperature.
Tokom setve, preporučuje se korišćenje hibrida koji brže sazrevaju, kako bi se izbegle potencijalne katastrofe uzrokovane klimatskim promenama. Ovo su važni koraci ka prilagođavanju poljoprivrede na nove klimatske uslove. Sveobuhvatan pristup i saradnja među poljoprivrednicima i institucijama bi mogli znatno poboljšati stanje u poljoprivredi.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Srbija mora hitno da reaguje kako bi se zaštitila poljoprivreda i obezbedila sigurnost u proizvodnji hrane. Prilagođavanje klimatskim promenama nije opcija, već nužnost. Postavljanje temelja za bolju budućnost naše poljoprivrede zahteva kolektivni napor i viziju usmerenu ka inovacijama i održivom razvoju. Poljoprivrednici, institucije i stručnjaci moraju raditi zajedno kako bi se stvorila otpornija i prosperitetnija agrarna ekonomija.
