Na tržištu ratarskih kultura došlo je do izvanredne situacije koja je pokrenula diskusije među poljoprivrednicima i analitičarima. Naime, cena suncokreta je prvi put premašila cenu soje, što do sada nije bio uobičajen trend. Prema najnovijim kotacijama „Žita“ od 5. septembra 2025. godine, cena suncokreta iznosi 460 evra po toni, dok je soja na nivou od 400 evra po toni.
Ovaj fenomen dolazi u trenutku kada globalna potražnja za biljnim uljima raste, a proizvođači traže alternative u pogledu sirovina. Suncokret, kao dominatna kultura za proizvodnju ulja u Srbiji, sada postaje još privlačniji za poljoprivrednike. Povrh toga, sve veći broj farmi u regionu prelazi na uzgajanje suncokreta, s obzirom na rastuću potrebu za zdravim i ekološki prihvatljivim uštedama.
Prema rečima agronoma Marka Petkovića, ovaj porast cene suncokreta može se pripisati nekoliko faktora. „Presek žetve i globalni trendovi utiču na cene. U poslednje vreme, potražnja za suncokretovim uljem povećana je, a takođe je i ponuda znatno smanjena zbog loših vremenskih uslova tokom sezone.“ Petković dodaje da to nije jednokratan fenomen, već trend koji se može očekivati i u narednim godinama ukoliko se trenutni uslovi nastave.
Osim toga, velikim delom ove promene doprinose i međunarodni trgovinski sporazumi i regulative koje su favorizovane za ekološke proizvode. Mnoge zemlje sada traže ekološki prihvatljive alternative, a suncokret se smatra jednim od najzdravijih izbora. Ova situacija može značajno uticati na agrarno tržište, ali i na unutrašnju potražnju u Srbiji, s obzirom na to da se suncokret široko koristi u prehrambenoj industriji.
Ipak, proizvođači soje ne ostaju pasivni. Vojin Stanković, predstavnik udruženja sojaproducenata, ističe da su oni svesni trenda i rade na unapređenju kvaliteta te kulture. „Soja nam je veoma važna. Uzgojna tehnika se unapređuje, a trajemo da diversifikujemo proizvodnju kako bismo odgovorili na tržišne izazove.“ Stanković dodaje da i dalje veruju u stabilnost cena soje, iako trenutno gledaju kako privredno okruženje utiče na njihove planove.
U međuvremenu, nabavljači i trgovci se takođe adaptiraju na nove okolnosti. Sa rastom cena suncokreta, neki trgovci planiraju da promene svoje strategije, dok drugi unapređuju marketinške strategije kako bi privukli kupce. To bi moglo imati dalekosežne posledice na strukturu tržišta jer će potražnja za suncokretom povećati konkurenciju među dobavljačima.
Ova promena cene dodatno komplikuje već složenu ekonomsku situaciju. Sa rastom troškova sirovina i rada, poljoprivrednici se suočavaju s izazovima oko profitabilnosti. Osim toga, neizvesnost u vezi sa budućim vremenskim prilikama i cenama na svetskom tržištu dodatno otežava planiranje.
Analitičari smatraju da će se situacija na tržištu nastaviti razvijati i da će biti potrebno ostati prilagodljiv savremenim trendovima. „Agrarna ekonomija je dinamična i često se menja, a farmeri će morati da aplaudiraju svojoj sposobnosti prilagođavanja tim promenama. Naučnici i istraživači takođe igraju ključnu ulogu u definisanju strategija koje će doprineti stabilnosti tržišta i održivosti poljoprivrede“, zaključuje Petković.
U mračnoj budućnosti, poljoprivrednici će se morati suočiti sa novim izazovima, uključujući klimatske promene, kako bi nastavili uspešno proizvesti i prodavati svoje proizvode. Ova situacija s suncokretom i sojom može biti način da se prepoznaju novi trendovi i prilike na tržištu, a poljoprivrednici će morati da budu inovativni kako bi ostali konkurentni.
