U poslednjih 16 godina Sunce je postalo sve aktivnije, što bi moglo da utiče na svemirsko vreme i tehnologiju na Zemlji, pokazuje najnovije istraživanje američke svemirske agencije NASA.
Studija koju su sproveli naučnici NASA-e navodi da je solarna aktivnost počela da raste nakon 2008. godine, što je neočekivani obrat s obzirom na višedecenijski pad koji je prethodio ovom porastu. Fizičar svemirske plazme Džejmi Džesinski, glavni autor istraživanja, ističe da su svi znaci ukazivali na to da Sunce ulazi u produženu fazu niske aktivnosti. „Zato je bilo iznenađenje videti da se taj trend preokrenuo. Sunce se polako budi“, rekao je Džesinski.
Naučnici su otkrili da bi povećana solarna aktivnost mogla da utiče na svemirsko vreme, što bi moglo dovesti do intenzivnijih solarnih oluja i izbacivanja koronalne mase. „Obrasci svemirskog vremena mogu direktno da utiču na rad svemirskih letelica i bezbednost astronauta, ali takođe mogu da se osete na Zemlji, jer svemirsko vreme može uticati na električne mreže, GPS sisteme i radio komunikaciju“, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Astrophysical Journal Letters.
Trend pada solarne aktivnosti trajao je od 1980-ih do 2008. godine, kada je NASA utvrdila da je Sunce dostiglo svoju najslabiju tačku u istoriji. Aktivnost Sunca obično varira u 11-godišnjim ciklusima, ali neki obrasci mogu trajati i duže. Prema podacima Nacionalne meteorološke službe, Zemlja se trenutno nalazi u 25. solarnom ciklusu, koji je započeo 2020. godine. Prošli ciklus trajao je u proseku 11 godina i bio je najslabiji u poslednjem veku.
Naučnici su verovali da će Sunce ostati u takozvanom „dubokom solarno minimumu“, s predviđanjima da će se period mirovanja nastaviti, što bi dovelo do nivoa rekordno niske aktivnosti. Džesinski dodaje: „Ali onda je trend smanjenja solarnog vetra prestao“.
U studiji, čiji je koautor Marko Veli, istraživač iz Laboratorije za mlazni pogon, pratili su sve veće nalete solarne plazme i jača merenja magnetskog polja u celom Sunčevom sistemu, na koja sve utiče Sunce. NASA je ranije poručila da su prognoze svemirskog vremena ključne za podršku svemirskim letelicama i astronautima u okviru misije Artemis, jer razumevanje svemirskog okruženja biva vitalno u svrhu ublažavanja izloženosti astronauta svemirskom zračenju.
U maju 2024. godine, NASA je zabeležila najjaču geomagnetsku oluju u više od 20 godina, a nekoliko solarnih baklji klase X obeležilo je događaje koji su poslali polarnu svetlost na mnogo niže geografske širine, čak i do Meksika. Aurora borealis, fenomen koji stvara predivne svetlosti na nebu, bila je vidljiva čak i u Srbiji.
Elektroinženjer Dejvid Valas ističe da geomagnetske oluje mogu uticati na tehnologiju, što može izazvati smetnje u radu velikih sistema. Upozorava na to da bi mreže interneta mogle pasti, što bi moglo sprečiti funkcionisanje mnogih važnih sistema i usluga.
U svetlu ovih nalaza, jasna je potreba za daljim istraživanjima kako bi se bolje razumele potencijalne posledice promena solarne aktivnosti na našu planetu i tehnologiju koju koristimo svaki dan. U takvom kontekstu, saradnja između naučnika i vlada, kao i kontinuirano praćenje i analiziranje solarnih aktivnosti, postaju ključni aspekti u očuvanju i unapređenju infrastrukture koja je vitalna za svakodnevni život. Nadamo se da će buduća istraživanja doneti dodatna saznanja o ovim fascinantnim, ali i potencijalno opasnim fenomenima. Spremnost na sigurnost i prevenciju, u svetlu promena koje Sunce donosi, postaje imperativ za globalnu zajednicu.
