Izveštaj najnovijeg istraživanja sugeriše da Donald Tramp i njegovi saveznici aktivno pokušavaju da utiču na tok evropskih izbora i da preoblikuju transatlantske odnose kako bi se uskladili sa konzervativnim vrednostima. Njihova strategija uključuje okupljanje evropskih desničarskih populista oko ključnih tema kao što je sloboda govora. Ova situacija se razmatra u kontekstu anketiranja građana iz svih 27 članica Evropske unije, a autori izveštaja ističu da je evropsko javno mnjenje dovoljno snažno i proevropski orijentisano da Evropska unija može da održi svoj politički integritet i identitet.
Prema analizi, evropski lideri bi trebali da prestanu da reaguju na navodne krize koje, kako navode autori, Tramp i njegovi evropski politički saveznici, kao što su Viktor Orban, Đorđe Meloni i Robert Fico, veštački izazivaju. Umesto toga, izveštaj preporučuje da se Evropa fokusira na sopstvenu budućnost i unutrašnje reforme.
Pavel Zerka, jedan od autora izveštaja iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), ističe da se kulturološki rat vodi na dva nivoa: kroz ideološke sukobe oko osnovnih političkih vrednosti i kroz borbu za evropski dignitet i kredibilitet na svetskoj sceni. Tramp je, kako se ističe, otvoreno započeo ovaj kulturološki sukob, pozivajući se na govor potpredsednika SAD Džej Di Vensa održanog u februaru 2025. godine, u kojem je izneo niz kritika evropskim institucijama i vrednostima.
Unatoč povećanim političkim tenzijama, poverenje građana u Evropsku uniju beleži rast. Najnoviji podaci Evrobarometra pokazuju da je ukupno poverenje u EU dostiglo najviši nivo od 2007. godine. Većina građana smatra da bi Unija trebala imati jaču ulogu u zaštiti svojih građana od globalnih kriza, što ukazuje na stabilan i sve veći entuzijazam prema projektima evropske integracije.
Izveštaj takođe naglašava potrebu da evropski lideri preispitaju svoju spoljnu politiku, posebno kada je reč o odnosima sa Trampovom administracijom. Preporučuje se da se odustane od politike udvaranja Trampu, čak i ako to može pogoršati odnose sa Vašingtonom. Umesto toga, evropski čelnici bi trebali da iskoriste postojeće mehanizme, kao što su Zakon o digitalnim uslugama i razni trgovinski instrumenti, kako bi zaštitili evropske interese.
Osim toga, izveštaj ukazuje na to da je Evropa suočena s izazovima koji se ne mogu ignorisati, posebno u svetlu rasta populizma i nacionalizma na kontinentu. Ovo zahtevaju ne samo političke, već i socijalne reforme koje bi odgovorile na potrebe građana. Istraživanje sugeriše da bi Evropa trebala da razvije proaktivne strategije koje će omogućiti bolju zaštitu građana i očuvanje evropskih vrednosti.
Na kraju, izveštaj skreće pažnju na važnost jačanja evropske kohezije radi očuvanja socijalnog i političkog mira unutar Unije. Kao odgovor na najveće izazove poput migracija, klimatskih promena i ekonomske nestabilnosti, potreban je zajednički pristup koji će omogućiti da se evropski projekat nastavi kao stabilan i održiv entitet u globalnom kontekstu.
Takođe, izveštaj podseća na ključne interese mladih i marginalizovanih grupa, ukazujući da je važno osigurati da svi građani imaju svoj glas u oblikovanju budućnosti Evropske unije. Sa ovim pristupom, evropski lideri mogu učiniti značajan korak ka očuvanju jedinstva, identiteta i vrednosti Unije, dok se suočavaju sa izazovima koji dolaze sa različitih strana.
