Asistent na Ustavnom pravu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Aleksa Nikolić, istakao je u izjavi za Srnu da je od ishoda presude predsedniku Republike Srpske, Miloradu Dodiku, zavisna održivost dejtonske Bosne i Hercegovine. On smatra da su teze u široj javnosti, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj, opravdane i da se radi o suđenju Republici Srpskoj kao i prekrajanju Dejtonskog sporazuma. Nikolić je naveo pet ključnih tačaka koje potkrepljuju stavove vezane za pravne aspekte ovog slučaja.
Prema njegovim rečima, prvo, suđenje se vodi za krivično delo koje nije definisano zakonodavnim organom BiH koji je predviđen Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom BiH – Parlamentarnom skupštinom BiH. Odluku o postojanju tog krivičnog dela je, prema njegovim rečima, nametnuo Kristijan Šmit, što označava kršenje zakonskih procedura.
Kao drugo, Nikolić ističe da je time povređen Aneks 10 Dejtonskog sporazuma koji jasno definiše nadležnosti visokog predstavnika. Po njegovim rečima, visoki predstavnik je zamišljen kao „posrednik“ u civilnoj primeni, a ne kao „invazivna strana“ sa kontrolom nad svim granama vlasti, što umanjuje suverenitet BiH.
Treće, ona tvrdi da je izbor visokog predstavnika jasno uređen Aneksom 10, sa tim da ga imenuje Savet bezbednosti UN adekvatnom rezolucijom. Šmit nije izabran na taj način, što znači da je njegov izbor pravno nelegitiman.
Nikolić kaže da ni Sud BiH nije definisan kao dejtonska ili ustavna kategorija. On ističe da taj sud nije deo Dejtonskog mirovnog sporazuma, niti je osnovan konsenzusom tri konstitutivna naroda – Srba, Hrvata i Bošnjaka, već odlukom visokog predstavnika Volfganga Petriča, koju smatra nelegalnom.
Na kraju, peto, prema njegovim rečima, Dejtonski sporazum predviđa sudsku vlast samo na nivou Republike Srpske i Federacije BiH. Mnogi ljudi nisu svesni važnosti ovog suđenja, i Nikolić naglašava da je Aneks 10 Dejtonskog sporazuma potpisala upravo Republika Srpska, što treba imati u vidu.
Uoči predstojeće presude, koja je zakazana za 26. februar, Nikolić upozorava na značaj jedinstva srpskog naroda. On ukazuje na ozbiljnost situacije i poručuje da krivično delo i visoki predstavnik ne postoje kao „proizvodi“ zakonodavnog tela BiH ili rezolucije UN. „Jedino što postoji je predsednik Republike Srpske, kao ustavna i dejtonska kategorija“, rekao je Nikolić.
Iako zakonski aspekti govore u korist Republike Srpske, on ukazuje da će ishod presude zavisiti više od političkih pritisaka nego od samog prava. Ova presuda, prema njegovim rečima, može značajno uticati na budućnost dejtonske BiH i poziva sve relevantne aktere da preispitaju svoje postupke u svetlu ovog suđenja.
Nikolić zaključuje da se suočavamo sa ozbiljnim pravnim pitanjima koja još jednom pokreću debatu o suverenitetu i pravima Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine, naglašavajući potrebu za očuvanjem pravnog okvira definisanog Dejtonskim sporazumom. On se nada da će pravda prevladati i da će se doći do rešenja koja će biti u skladu s međunarodnim pravom, a ne političkim interesima pojedinaca. Ova situacija postavlja dodatna pitanja o legitimnosti i ustavnosti odluka donetih bez saglasnosti svih strana uključenih u taj složeni proces.
