U Višem sudu u Beogradu danas su svedoci iz zatvora Padinska Skela, Saša Popović i Ljubiša Nišić, svedočili o okolnostima u vezi sa smrću zatvorenika Stanimira Brajkovića (74), koji je preminuo u februaru 2024. godine. Optuženi su doktorka Vesna Sredojević i čuvari Slađan Kovačević, Dušan Komazec, Zoran Krstić i Stefan Pavlović, za nesavesno postupanje u službi.
Prema izjavama svedoka, optuženi nisu primetili da su Brajkovića zlostavljali njegovi cimri u ćeliji, što je rezultiralo njegovim smrtnim ishodom. Popović, načelnik Službe za tretman, naveo je da je saznao za Brajkovićevu smrt dan nakon događaja, kada je sa doktorom Sredojević razgovarao o iznenadnom gubitku. U početku su verovali da je smrt nastala usled srčanih problema koje je Brajković prijavio, ali je kasniji izveštaj obdukcije otkrio povrede nastale zlostavljanjem.
Popović je izjavio da je nakon saznanja o povredama napisao disciplinsku prijavu tehničaru Miroslavu Stojanoviću i doktorki Sredojević, jer su bili jedini koji su imali bliski kontakt sa zatvorenicima. Smatra da su promašili obavezu da obaveste nadredene o eventualnim povredama umesto da su čekali da se situacija pogorša.
Advokat Vuk Tufegdžić, koji brani jednog od optuženih, istakao je potrebu da se ispita kako su vlasti dodelile kazneno mesto Brajkoviću, koji je imao samo 30 dana prekršajne kazne zbog bačene petarde. On smatra da je odluka sudije o smeštaju zatvorenika u congested ćeliju doprinela tragediji.
Popović je naglasio da su svi zatvorenici smešteni prema rasporedu koji je određivao dežurni komandir, zbog čega je proces bio komplikovan. Takođe, ukazao je na pritužbe upravnika zatvora, koji se žalio na učestale pozive Hitne pomoći, naglašavajući da nije želeo da šalje zatvorenike na specijalističke preglede zbog nedostatka vozila.
Drugi svedok, Ljubiša Nišić, izjavio je da je obavešten o povredama Brajkovića 25. januara 2024. i da su ga pregledali, ali je zatvorenik negirao bilo kakvo maltretiranje, navodeći da je pao zbog klizavog poda. On nije razgovarao sa Brajkovićem tokom svojih obilazaka, ali se interesovao o njegovom stanju i dobio je informaciju da je sve u redu.
Nišić je opisao kako nije primetio povrede na Brajkoviću tokom najnovijeg obilaska i dodao da je hitna pomoć pozvana čim je saznao da mu je stanje loše. Tokom noći, podvukao je, mogu se čuti zvuci pomeranja i uzvici iz ćelija, i smatra da bi čuvari trebalo da budu obavešteni o bilo kakvim neobičnim zvucima.
Tužilaštvo je optužilo čuvarsku službu da je zanemarila evidenciju o povredama zatvorenika, što je dovelo do tragedije. Izvesni problem je i nedostatak informacija unutar strukture zatvora, koji je uticao na rešavanje situacija u kojima su se zatvorenici nalazili.
Ovaj slučaj otvara pitanja o odgovornosti i nadležnosti u zatvorskome sistemu, naglašavajući potrebu za boljom komunikacijom i nadzorom u zaštiti prava zatvorenika. Suđenje će se nastaviti, a daljnji svedoci i dokazi očekuju se u narednim danima.
Ovaj incident podseća sve na značaj zaštite kategorija osoba koje su posebno ugrožene, poput zatvorenika, koji su često nemoćni da se brane od zlostavljanja ili nehumanog tretmana unutar zatvorskog sistema. U javnosti se postavlja pitanje kako poboljšati uslove i osigurati bezbednost zatvorenika, jer smrt jednog od njih naglašava neuspehe u sistemu koji bi trebao da ih štiti.
Ukoliko se ne uspostave jasne procedure i odgovornosti, moguće je da će ovakvi incidenti postati učestali, a pravda će teško biti zadovoljena, što bi moglo izazvati dalju sumnju u efikasnost i humanost zatvora kao institucije.
