Sporno vreme koje je zabeleženo na snimku iz zatvora Padinska Skela, kada su Stanimira Brajkovića, nakon pregleda u zatvorskoj ambulanti, vraćali u ćeliju, biće predmet provere na zahtev Višeg tužilaštva. Viši sud je na suđenju doktorki i čuvarima optuženim za nesavestan rad, koji je doveo do smrti Brajkovića, odlučio da se proveri autentičnost snimka i eventualna odstupanja. Naime, na snimku je naznačeno da je događaj zabeležen 1. februara 2024. u 12:05 časova, dok je svedok čuvar Nebojša Sibinčić istakao da je Brajković na pregled u ambulantu vođen oko 8 časova ujutru.
Ovaj slučaj obuhvata čuvare Slađana Kovačevića, Dušana Komazeca, Stefana Pavlovića, Zorana Krstića, kao i doktorku Vesnu Sredojević, koji se sumnjiče da nisu primetili zlostavljanje koje je Brajkoviću nanosio cimer u ćeliji i da nisu reagovali kako bi to sprečili. Zbog povreda koje je pretrpeo, Brajković je preminuo u zatvoru 4. januara 2024. godine.
Na snimku se može videti kako se Brajković, u trenutku kada je vraćen u ćeliju, veoma teško kreće hodnikom. Jedan od zatvorenika iz njegove ćelije pomaže mu tako što ga pridržava za ruku, dok čuvar Sibinčić ide pored njih i otvara im vrata ćelije broj 14 u koju ulaze. Ovaj vizuelni materijal predstavlja ključan deo dokaza u ovom slučaju, koji je izazvao ozbiljne etičke i pravne dileme.
Sibinčić je tokom prethodnih svedočenja izjavio da je doktorka posetila Brajkovića nakon što je bio vraćen u ćeliju, međutim, to je sama doktorka negirala. Sud je prihvatio predlog branioca doktorke, Mira Orovića, da se od KPZ Padinska Skela pribave dodatni snimci ulazaka i izlazaka iz ćelije „14“ tog dana. Ova provera bi trebalo da otkrije da li je doktorka Sredojević ili neko iz zdravstvene službe zaista ulazio u taj deo zatvora, jer su odbrambeni argumenti potvrdili da je okrivljena negirala ulazak.
Orović je takođe napomenuo da je bilo primetno da je svedok Sibinčić iznosio izjave o članovima zdravstvene službe, nazvavši ih sve „doktorima“, što može ukazivati na nedostatak jasnog razumevanja ko su medicinski stručnjaci u zatvoru. Sud je stoga prihvatio predloge da se sasluša i još jedno svedočanstvo – medicinska tehničarka koja je tada bila zaposlena u zatvoru, kao i sin Stanimira Brajkovića, koji je obavešten o smrti svog oca saopštenjem da je preminuo od srčanog udara.
Takođe, tokom suđenja, pojavila su pitanja o tome kako je moguće da se u zatvorskom sistemu prevaziđu granice propusta koji su doveli do tragedije. Istaknuto je da je odgovornost osoblja za nadzor i zdravstvenu negu među zatvorenicima izuzetno važna, dok se postavlja pitanje kako su se propusti mogli dogoditi bez adekvatnog nadzora i reakcije.
Ovaj slučaj je posebno značajan jer otvara vrata daljoj raspravi o uslovima života zatvorenika i načinu na koji se zdravstvena nega pruža unutar zatvorskog sistema. Osim što ukazuje na moguće nepravilnosti i nesposobnost nadležnih da reše ozbiljne probleme tokom pružanja zdravstvene zaštite zatvorenicima, takođe ukazuje i na šire društvene probleme vezane za zatvorsku populaciju.
Prikazani dokazi i svedočenja u ovom slučaju će najverovatnije izazvati dodatne reakcije i istraživanja u okviru pravosudnog sistema Srbije, s obzirom na ozbiljnost situacije i potencijalne pravne posledice za sve uključene strane. Očekuje se da će javnost sa velikim interesovanjem pratiti dalji tok suđenja i eventualne ishodne presude.
Kako se situacija razvija, jasno je da je potrebno dodatno osnažiti procese unutar zatvorskog zdravstva i osigurati da se ljudska prava zatvorenika adekvatno štite, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
