Poslanici Skupštine Srbije usvojili su novi zakon koji ima za cilj da pomogne mladima da lakše dođu do stambenih kredita i svoje prve nekretnine. Prema ovom zakonu, država će subvencionisati deo kamate, dok će učešće na kreditima biti značajno smanjeno. Zakon takođe omogućava da nezaposleni sa solidarnim jemcem mogu aplicirati za kredit. Mlađi između 20 i 35 godina moći će da apliciraju uz minimalno učešće od jednog procenta. Država će subvencionisati dva procentna poena kamate tokom prve četiri godine otplate, dok je korisnik obavezan da u toj nekretnini stanuje i da je ne otuđi niti izda za purpose zakupa.
Međutim, i pored zakonskih rešenja, banke imaju slobodu da odlučuju kome će odobriti kredit. Iako zakon otvara mogućnosti za mlade, ekonomski novinar Aleksandar Milošević ističe da to ne garantuje da će svi mladi moći da iskoriste ovu priliku. Banke su oprezne kada je reč o odobravanju kredita onima koji nemaju stabilne izvore prihoda, pa tako praksa može pokazati da su obezbeđeni krediti samo za one koji već dobro zarađuju.
Do sada su dve banke izrazile spremnost da učestvuju u programu, a postavlja se pitanje da li bi više banaka bilo voljno da se uključi da država preuzme veći deo rizika. Milošević naglašava da bi država mogla da garantuje i više, ali da je svesna opasnosti da veliki broj kredita ne bude vraćen.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić upozorava banke da razmotre učešće u ovom programu, jer bi nastavak demografskog pada mogao ugroziti njihov poslovni model. On ukazuje na demografske i ekonomske razloge kao ključne faktore za ovu inicijativu, koja neće doneti značajne rezultate ako sve banke ne budu spremne da učestvuju.
S obzirom na to da je maksimalni iznos kredita 100.000 evra, mladi se suočavaju s izazovima visokom cenom nekretnina. Licencirani procenitelj Milić Đoković objašnjava kako novi krediti mogu uticati na cene nekretnina, posebno na tržištu sekundarnih nekretnina. Ova vrsta nekretnina, koja se najviše traži, može doživeti poskupljenja ukoliko se poveća broj kupaca.
Đoković naglašava da cena nekretnina zavisi od lokacije, napominjući da će u Beogradu biti teško pronaći odgovarajući stan za 100.000 evra, dok u unutrašnjosti, npr. u Novom Sadu ili Nišu, mogu biti dostupniji stanovi. On ukazuje da je za ovaj projekat planirano 400 miliona evra i da bi potražnja za ovim kreditima mogla brzo rasti. Međutim, upozorava da će mnogi kupci možda biti prinuđeni da se zadovolje sa onim što je dostupno, umesto da biraju prema vlastitim željama.
Sagovornici naglašavaju da su visoke cene nekretnina problem koji neće nestati lako, a u Srbiji se oko 20% nekretnina kupuje uz pomoć kredita, dok su gotovinski kupci dominantniji. Đoković objašnjava da se na tržištu nekretnina radi pretežno o transakcijama u kojima kupci prodaju svoja prethodna ulaganja kako bi kupili nove nekretnine.
Osim toga, posrednici smatraju da srpska ekonomija nije još uvek razvila prirodu kreditnog tržišta, te se više oslanjaju na konekcije i transakcije vezane za nekretnine. U svakom slučaju, kupovina nekretnina se i dalje smatra sigurnim oblikom ulaganja, a potražnja za njima ostaje stabilna, posebno među mlađima koji se suočavaju s izazovima na tržištu rada.
Sve u svemu, novi zakon predstavlja priliku za mlade ljude, ali izazovi na tržištu nekretnina i oprez banaka ostavljaju otvorena pitanja o stvarnoj dostupnosti stambenih kredita i njihovim dugoročnim efektima na buduće generacije.
