Nove američke tarife na kinesku robu stupile su na snagu u utorak, čime je eskalirao trgovinski sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Odgovarajući na ove mere, Kina je brzo najavila uvođenje uzvratnih tarifa na različite američke proizvode, uključujući ugalj i tečni prirodni gas, za koje će biti uvedene tarife od 15 procenata, dok će sirova nafta, poljoprivredne mašine i neki automobili biti opterećeni tarifom od 10 procenata. Ova situacija dodatno je otežana najavom antimonopolske istrage protiv Gugla, uz upozorenja nekoliko američkih kompanija o mogućim sankcijama.
Povod za američke tarife, koje se kreću u visini od 10 procenata na svu kinesku robu, jeste pokušaj Donalda Trampa da izvrši pritisak na Kinu da preduzme mere protiv šverca fentanila u Sjedinjene Države. Američke vlasti su identifikovale Kinu kao ključnog izvoznika hemikalija koje narko-karteli u Meksiku koriste za proizvodnju fentanila. Iako je Kina saopštila da je preduzela korake za borbu protiv industrije i ilegalne trgovine drogom, Tramp je naglasio da bi dodatne karte mogla biti na putu ukoliko Kina ne prestane sa isporukama fentanila.
Tramp je takođe izrazio nameru za razgovor s kineskim predsednikom Ši Đinpingom, iako je istakao da mu se trenutno ne žuri s tim. Odgovor Kine na nove tarife nije iznenadio mnoge, jer su se ovakve mere već dešavale u prethodnim godinama tokom trgovinskog rata koji je započeo 2018. godine, kada su Trampove administrativne politike već izazvale uzvratne akcije Kine.
Pored toga, Tramp je prošle nedelje obustavio planove za dodatne tarife na uvoz iz Meksika i Kanade, nakon razgovora s liderima tih zemalja. Meksička predsednica Klaudija Šajnbaum najavila je slanje 10.000 vojnika Nacionalne garde na severnu granicu kako bi se sprečio ulazak fentanila u Sjedinjene Države, dok je kanadski premijer Džastin Trudo takođe najavio raspoređivanje nove tehnologije i osoblja duž granice sa SAD. Obe zemlje su izrazile nezadovoljstvo prema Trampovim planovima, obećavajući da će uzvratiti na nametnute tarife.
Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće, smatra da je nerazumljivo trgovinsku krizu označiti kao trgovinski rat, naglašavajući da ta situacija predstavlja borbu protiv droge. Tramp je, međutim, priznao da bi nove tarife mogle uticati na američku ekonomiju, stvarajući dodatne troškove za potrošače.
U međuvremenu, napetosti su se intenzivirale kada je lider Ontarija, Dag Ford, najavio raskid ugovora sa kompanijom Ilona Maska, Starlink, zbog Trampovih tarifnih mera. Ford je istakao da Ontario neće poslovati s kompanijama koje destabilizuju ekonomiju, smatrajući Trampove mere nepravičnim. On je ranije potpisao ugovor s Maskom u vrednosti od 68 miliona dolara za obezbeđivanje brze internet konekcije u udaljenim delovima Ontarija.
Kompanije koje se suočavaju s novim tarifama verovatno će preneti troškove na potrošače, što bi moglo dovesti do rasta cena hrane, goriva, automobila i drugih potrepština. Na taj način, Amerikanci bi se mogli suočiti sa težim ekonomskim uslovima dok se trgovinski sukob nastavlja.
Sve u svemu, trenutne tenzije između Sjedinjenih Država i Kine ukazuju na ozbiljnu krizu koja može doneti dalekosežne posledice za globalno trgovanje. Ishod ovih sukoba mogao bi značajno uticati ne samo na ekonomije SAD i Kine, već i na međunarodne trgovačke odnose u celini. Trgovinski rat, koji se čini da se nastavlja, zasigurno će ostaviti tragove na svetskoj sceni.
