LONDON – Solarni paneli smesteni u svemiru mogli bi da zadovolje preko 80% potreba Evrope za obnovljivom energijom do 2050. godine, pokazala je najnovija studija koja je izazvala veliku pažnju u naučnoj i energetskoj zajednici.
Istraživači su, koristeći napredne kompjuterske modele, otkrili da bi sistem solarnih panela koje je razvila američka svemirska agencija NASA mogao značajno smanjiti troškove ukupnog energetskog sistema Evrope. Prema ovoj studiji, moguće je ostvariti smanjenje troškova do 15%, što bi imalo široke pozitivne posledice na ekonomski aspekt obnovljivih izvora energije na Kontinentu.
Jedan od ključnih aspekata ovog istraživanja je smanjenje potražnje za baterijama. Istraživači su izračunali da bi implementacija svemirskih solarnih panela mogla da smanji upotrebu baterija za više od dve trećine. Ovaj podatak je posebno značajan, s obzirom na trenutno visoke troškove i ekološki uticaj proizvodnje baterija, kao i njihove krajnje reciklaže.
Studija je izvedena pod vođstvom naučnika sa Kraljevskog koledža u Londonu, a ona predstavlja prvi sveobuhvatan pokušaj da se proceni uticaj solarne energije prikupljene u svemiru na evropske energetske potrebe. Istraživači su razvili sofisticirane modele koji su omogućili simulaciju i analizu različitih scenarija kako bi se došlo do ovih zaključaka.
U teoriji, solarni paneli postavljeni u orbiti mogli bi da prikupljaju sunčevu energiju bez ometanja atmosfere, a zatim bi se ta energija prenosila nazad na Zemlju putem mikrovalova ili laserskih zraka. Ovaj sistem, iako ambiciozan, nudi rešenje za neke od najvećih izazova s kojima se suočava obnovljiva energija, uključujući problem nedostatka resursa tokom oblačnih dana ili noću.
Očekuje se da će ovakva tehnologija dodatno podstaći evropske napore ka ostvarivanju ciljeva vezanih za klimatske promene, kao i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. U kontekstu globalne borbe protiv klimatskih promena, ovakva rešenja su od suštinskog značaja za održivu budućnost.
Osim ekonomskih benefita, ovakav pristup može doprineti i smanjenju emisije ugljen-dioksida, što predstavlja ključnu komponentu u borbi protiv globalnog zagrevanja. Ovaj aspekt je od posebne važnosti za zemlje koje teže smanjenju svojih emisijskih profila i koje se obavezuju na međunarodne sporazume o klimi.
Za sada, međutim, postoje i značajni izazovi sa kojima se suočava ova tehnologija. Troškovi lansiranja i održavanja svemirskih operacija su astronomični, a potrebno je i dodatno istraživanje kako bi se osigurala bezbednost i efikasnost prenosa energije sa svemirskih panela na Zemlju. Pored toga, potrebno je razviti relevantne sigurnosne protokole kako bi se izbegle moguće opasnosti po ljudsko zdravlje ili prirodnu okolinu prilikom prenošenja energije putem mikrovalova ili laserskih zraka.
Naučnici i inženjeri će morati da surađuju na razvoju ovih inovacija, a očekuje se i uključivanje privatnog sektora u ovu oblast kako bi se ubrzala implementacija i smanjili troškovi. Takođe se predlaže da se proširi javna svest o ovom potencijalnom rešenju, kako bi se obezbedila šira podrška javnosti i raznih institucija za buduće projekte.
Dugoročno gledano, svemirska solarna energija može postati ključni element evropske energetske strategije, ali će njena realizacija zahtevati značajna ulaganja, inovacije i saradnju na međunarodnom nivou. Kako se približavamo kraju decenije, pitanje korišćenja svemirskih resursa i dalje ostaje na stolu kao jedan od najuzbudljivijih i najizazovnijih aspekata budućnosti obnovljivih izvora energije.
U svetlu ovih saznanja, mnogi stručnjaci očekuju da bi se konkretni koraci mogli preduzeti već u narednim godinama, čime bi se otvorila nova era u oblasti proizvodnje čiste energije i doprinelo postizanju održivog razvoja na globalnom nivou. Ova studija nije samo naučna teorija, već potencijalni put prema smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i ozelenjavanju budućnosti.
