Studija koju je sproveo Evropski institut za sindikalne studije (ETUI) procenila je da godišnji troškovi kardiovaskularnih bolesti i depresivnih poremećaja, izazvanih psihosocijalnim rizicima, dostižu više od 100 milijardi evra. Ova analiza, objavljena u ponedeljak, identifikovala je pet ključnih psihosocijalnih faktora koji doprinose mentalnim bolestima: stres na poslu, dugački radni sati, nesigurnost zaposlenja, neravnoteža između uloženog truda i nagrade, i moralno uznemiravanje.
Prema dostupnim podacima iz 2015. godine, oko 6.000 smrtnih slučajeva od koronarne bolesti srca moglo se pripisati izloženosti ovim psihosocijalnim rizicima, dok je više od 5.000 smrtnih slučajeva bilo uzrokovano samoubistvom usled depresije. Tokom iste godine, zabeleženo je više od 400.000 izgubljenih godina života usled kardiovaskularnih bolesti i depresije. Sonja Navrocka, istraživačica u ETUI-u, ističe da su ovo smrti koje su mogle biti sprečene.
Studija takođe naglašava da osam odsto kardiovaskularnih bolesti i 23 odsto slučajeva depresije mogu biti povezani sa ovim psihosocijalnim rizicima. ETUI je prvi put kvantifikovao ekonomski trošak ne samo depresije, već i kardiovaskularnih bolesti, posebno koronarne bolesti srca i moždanog udara, povezane sa psihosocijalnim faktorima na radu.
Francuska, Belgija, Finska, Irska i Nizozemska su među zemljama koje su najviše pogođene ovim troškovima na 100.000 radnika. Studija pokazuje da ovaj finansijski teret deli između poslodavaca i zaposlenih, ali često na asimetričan način. Navrocka navodi da je više od 80 odsto ukupnog troška depresije u Evropi u 2015. godini pripisano psihosocijalnim rizicima. Ovaj teret se često prebacuje na poslodavce zbog gubitka produktivnosti izazvane odsustvom ili slabijom radnom efikasnošću.
Termini poput „prezentizam“, kada zaposleni dolaze na posao ali zbog zdravstvenih problema ne mogu raditi punim kapacitetom, takođe su relevantni za ovu temu. ETUI koristi podatke Eurofound-a iz 2015. o radnim uslovima, ali očekuje dalja istraživanja kako bi uporedio trendove vezane za zdravstvene rizike na radu, s obzirom na poremećaje uzrokovane pandemijom.
Na osnovu ovih nalaza, ETUI poziva Evropsku komisiju da donese tekst kako bi ojačala prevenciju ovih rizika. Smatraju da direktiva o mentalnom zdravlju treba da pruži smernice i za poslodavce. Istraživači priznaju da ne postoji jedinstveni odgovor na problem, jer se pristupi preventivnim merama razlikuju zavisno od radnog mesta i industrije. Međutim, naglašavaju da je uključivanje radnika u procese prevencije ključni element.
Sve u svemu, ova studija ističe ozbiljne posledice psihosocijalnih rizika na zdravlje i ekonomiju, te naglašava potrebu za kolektivnim naporima kako bi se smanjili stres, nesigurnost i drugi faktori koji mogu negativno uticati na mentalno zdravlje radnika. Očekuje se da će dodatna istraživanja doneti nove uvide kako bi se obezbedila sigurnija i zdravija radna okruženja u Evropi.
