Danas su studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu, predvođeni Milošem Pavlovićem, položili venac na spomenik devojčici Milici Rakić u Tašmajdanskom parku. Ovaj gest obeležava 26. godišnjicu NATO bombardovanja SR Jugoslavije, koje je započelo 24. marta 1999. godine. Milica Rakić je postala simbol stradanja nevinih tokom tromesečne agresije, a spomenik podignut 2000. godine posvećen je svoj deci stradaloj u tom konfliktu.
Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tokom ovog perioda, prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, poginulo je 1.031 pripadnik vojske i policije, dok je oko 2.500 civila izgubilo život, među kojima je 89 bila deca. Ranjeno je približno 6.000 civila, uključujući 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca. Oko 25 osoba se vodi kao nestalo. Ove brojke oslikavaju razmere tragedije koja je zadesila našu zemlju tokom tog perioda.
Milica Rakić, devojčica koja je imala samo 3 godine kada je tragično izgubila život, postala je simbol nevinih žrtava tog rata. Njena smrt i slične sudbine dece koja su stradala tokom bombardovanja podsećaju nas na pravu cenu vojne agresije i na patnje koje je donela. Spomenik koji nosi njeno ime predstavlja memento na sve nevine žrtve koje su izgubile život u tom ratu, a moguće je da je i iz tog razloga ovaj događaj privukao pažnju studenata i građana koji se sećaju tih teških vremena.
Veliko interesovanje za događaje iz 1999. godine i dalje traje, a svaki put kada se obeležava godišnjica bombardovanja, podiže se svest o njegovim posledicama. U današnje vreme, kada se često raspravlja o ratu, miru i pravdi, važno je imati na umu žrtve koje su pogođene sukobom. Edukacija o ovim događajima pomaže da se razume širi kontekst sukoba, kao i da se izbegnu slične tragedije u budućnosti.
NATO bombardovanje je izazvalo duboke rane u društvu, a posledice se i dalje osećaju. Moralne dileme, političke tenzije i međunacionalni odnosi ostali su kompleksni i bolni. Uloga međunarodnih organizacija, kao i pojedinaca koji se bore za ljudska prava, od suštinskog je značaja da se zapamte učinjene greške i osigura bolja budućnost.
Svake godine, akcije poput polaganja venca na spomenik Milici Rakić služe kao podsetnik ne samo na krvavi sukob iz 1999, već i na važnost sećanja na sve žrtve rata. Studenti, kao buduće generacije i nosioci znanja, imaju ključnu ulogu u očuvanju sećanja na prošlost i promociji mira. Obrazovanje, koje bi trebalo da ide ruku pod ruku sa empatijom i razumevanjem, može doprineti izgradnji društva koje ne ponavlja greške iz prošlosti.
Dugovi istorije često postavljaju pred nas izazov da se suočimo s onim što se dogodilo, ali i da učimo iz tih iskustava. Uloga mladih ljudi u ovim procesima je nezamenjiva; njihova sposobnost da razmišljaju kritički i preispituju istorijske narative može dovesti do boljeg razumevanja sadašnjosti i budućnosti.
Obeležavanje godišnjice bombardovanja nije samo akt sećanja, već i poziv na akciju. Akcije poput ove u Tašmajdanskom parku predstavljaju napor da se osvete učeći sledeće generacije da poštuju ljudske živote i da ne zaborave žrtve. Takva svest može biti ključ za kulturu mira, gde se sukobi rešavaju pregovorima, a ne oružjem.
U tom smislu, svaka godina i svaka komemoracija predstavljaju mogućnost za dijalog i razumevanje, s ciljem izgradnje budućnosti bez rata i nasilja. Samo tako možemo poštovati sve žrtve i raditi na izgradnji društva koje će vrednovati mir.
