Student Vladimir Balać sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu nedavno je govorio o trenutnoj situaciji u Pionirskom parku, gde se okupljaju studenti koji se protive trenutnim merama školovanja. On je naglasio da, uprkos svakodnevnim uvredama i pretnjama, oni planiraju da ostanu u Pionirskom parku do ispunjenja svojih zahteva, a prvi od tih zahteva je vraćanje na nastavu, što do sada nije ostvareno.
Na konferenciji za novinare, Balać je istakao da su studenti zatečeni uvredama koje su im upućene od strane nekih opozicionih poslanika, koji su ih nazvali „logorašima“. Ove reči dolaze od ljudi koje bi trebalo da predstavljaju narod, što je dodatno pojačalo osećaj poniženja među studentima. „Za nas je sramotno da neko iz Narodne skupštine, ko bi trebao da predstavlja građane, koristi ovakve uvrede. Osećamo se veoma poniženo“, rekao je Balać, naglašavajući da su oni u Pionirskom parku kako bi učili, a ne da bi ih neko vređao.
Balać je takođe upozorio da je njihovo pravo na obrazovanje, koje je zagarantovano ustavom, ugroženo od strane rektora i dekana univerziteta, što su u suštini institucije koje bi trebale da brane ta prava. On je apelovao da se prestane sa omalovažavanjem i pretnjama prema studentima u Pionirskom parku. „Pretili su nam da će nas zapaliti, da će nas ubiti, da nas oteraju odavde. Pitanje je da li ćemo morati da platimo cenu da bi naši glasovi bili čujni“, naglasio je.
S obzirom na to da su protesti počeli 6. marta, studenti su se okupili u Pionirskom parku da bi tražili nastavak nastave na fakultetima. Njihov odgovor na pretnje i uvrede pokazuje njihovu odlučnost i hrabrost da se bore za svoje obrazovanje. „Nikome ne bismo trebali biti teret ili prošlost. U obrazovanju je budućnost, a to je ono što žele studenti“, kaže Balać.
Prema njegovim rečima, atmosfera u Pionirskom parku je napeta, ali studenti ostaju čvrsti i jedinstveni u svojim zahtevima. Balać je ukazao na nepovoljnu situaciju u kojoj su se našli, u kojoj su studenti izloženi fizičkom nasilju i verbalnim pretnjama. Ova situacija može imati i tragične posledice ako se nešto ne preduzme brzo. Na pitanje šta se očekuje od društva, on poziva sve da se urazume i da ne zaborave da su studenti u Pionirskom parku ljudi koji imaju pravo da se obrazuju i da njihove potrebe i zahtevi budu poštovani.
Osim što zahtevaju povratak na nastavu, studenti traže i generalnu promenu kako bi se obezbedio bolji sistem obrazovanja koji može zadovoljiti potrebe svih, bez obzira na političke okolnosti. Balać je svestran i bez obzira na napade, poziva na dijalog kao rešenje, naglašavajući da nasilje nije put kojim treba ići. Sudbina mnogih studenata može zavisiti od ishodom ovog protesta, što ukazuje na krizu u obrazovanju koja je već duže prisutna.
Na kraju, studenti u Pionirskom parku prikupljaju podršku i traže da se čuje njihov glas. Njihova borba nije samo za lične interese već i za buduće generacije koje dolaze. „Pravo na obrazovanje je temelj svakog društva“, zaključuje Balać. Protesti u Pionirskom parku nastavljaju se, uz nadu i odlučnost studenata da ostvare svoje ciljeve, uvereni u snagu zajedništva i solidarnosti.
