U Srbiji se trenutno odvijaju značajni protesti, u kojima građani, naročito studenti, izražavaju svoje nezadovoljstvo različitim aspektima političkog i društvenog života. Ove srede, građani su blokirali ulaz u Radio-televiziju Srbije (RTS) i označili 22-časovnu blokadu javnog servisa. U istom trenutku, studenti su se okupili u Pionirskom parku, tražeći povratak na nastavu i pružajući podršku protestima.
Dok neki studenti peške odlaze prema Beogradu, drugi su u usponu organizovali „zborove“ u lokalnim zajednicama, podsećajući na plenume koji su se koristili u prošlim protestima. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ističe da planiraju 15. marta zauzimanje Narodne skupštine, RTS-a i Ustavnog suda. Ove najave pokazuje kako se studenti ne plaše da preduzmu drastične mere kako bi ostvarili svoje zahteve.
Gordana Čomić, bivša ministarka za ljudska i manjinska prava, komentariše situaciju, naglašavajući zabrinjavajuće aspekte nedostatka dijaloga između vlasti i protestanata. U njenom izlaganju, ističe se da nije normalno da ljudi u protestu odbacuju i političke stranke. Ona ukazuje na rizike kada se odbacija dijalog jer on čini osnovu demokratskog procesa.
Incidenti su zabeleženi tokom protesta ispred zgrade RTS-a, gde je došlo do sukoba između policije i demonstranata, a jedan policajac je povređen. Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, naglašava da će se situacija pregledati putem kamerama, te da će odgovorni biti sankcionisani. RTS se takođe oglasio, naglašavajući da je trenutna blokada suprotna prethodnim izjavama studenata koji su se zalagali za slobodan rad institucija.
Pojava blokada predstavlja izazov za vlasti koje se suočavaju sa pritiskom građana da promene svoj pristup. Čomić ukazuje na to da se ovakvi protesti smatraju testom demokratskog kapaciteta vlasti. U nekim krugovima, aplaudira se zalaganjima za samoorganizaciju, dok drugi izražavaju skepticizam o izvodljivosti ovih predloga.
Jedna od ključnih kritika aktuelnog pokreta je nedostatak fokusiranosti na dizajniranje konkretnog ishoda. Postavlja se pitanje šta će se desiti kada se ispune zahtevi, i da li će to zaista zadovoljiti demonstrante. Neki od zahteva, kao što su sindikalni zahtevi za plate, su već ispunjeni, ali podijeljena mišljenja među studentima i građanima ukazuju na to da komunikacija sa vlastima nije transparente.
Studenti u blokadi su kritični prema političkim strankama, smatrajući da ne predstavljaju istinske interese građana. Čomić ističe da je opasno ignorisati političku strukturu i da ovo odbijanje može imati dugoročne negativne posledice na sistem demokratije. Takođe, naglašava da je anti-stranački sentiment delimično rezultat desetogodišnjeg okruženja u kojem su stranke zagarantovane kao neefikasne.
Kao reakcija na proteste, postavlja se pitanje šta će se desiti sa demokratijom u Srbiji. Čomić upozorava da će ocena odgovora vlasti na proteste najpre doći od strane Evropske unije, koja će meriti poštovanje prava na mirno okupljanje. Može se postaviti pitanje da li su ovi protesti i dalje u sklopu demokratskog sistema ili su oblik van institucionalnog delovanja.
Gordana Čomić zaključuje tvrdeći da izostanak dijaloga stvara situaciju bez izlaza. Ako se naši zahtevi ne ispunjavaju kroz institucionalne okvire, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati situacija. Zabrinuta je što se protesti mogu vrteti u krug bez konkretnih rezultata, te sugeriše potrebu za jasnijim strategijama za postizanje ciljeva.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da će Srbija morati imati konstruktivni dijalog između vlasti i protestanata, kako bi se izbegla dodatna polarizacija društva i osigurala stabilnost.
