Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska unija predvidjela finansijsku podrsku od ukupno 6 milijardi eura, od kojih je 2 milijarde nevratnih sredstava, a 4 kroz povoljne kredite, pruza regionu priliku da unapredi reforme na putu ka Evropskoj uniji. Odlazeci komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavljuje za „Blic TV“ da je bitno da region radi zajedno i predvidja da bi Uniji mogao postati spreman u naredne tri godine.
Varhelji takodjer napominje da bi sledeca Evropska komisija trebala biti komisija proširenja, sto znaci da bi do kraja mandata Evropske komisije trebalo biti spremno za nove clanove, ukljucujuci sve članove Zapadnog Balkana. Uz plan rasta, ekonomski investicioni plan, i reformska agenda, Zapadni Balkan bi trebao biti ili bi trebao biti spreman da se pridruži Evropskoj uniji.
Perspektiva članstva postaje dostupnija uz jedinstvo regiona, ali za novac iz plana rasta svaka država mora se zalagati pojedinacno. Potrebno je hitno implementirati reforme u praksi jer ce pomoć biti uslovljena semestralnim reformama. Srbija, na putu ka Uniji, ima dodatni zadatak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Pomoc iz plana rasta ce biti uslovljena semestralnim reformama kako bi se smanjio socio-ekonomski jaz izmedu regiona i Evropske unije.
Bojana Selakovic, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, navodi da neće biti uvodenja novih obaveza za Srbiju, već će sve sto je do sada bilo obaveza za Srbiju i Kosovo biti deo plana rasta. Strahinja Subotic iz Centra za Evropske politike vidi Varheljijevu najavu za clanstvo regiona do 2027. kao ohrabrujucu, ali i preambicioznu. Subotic napominje da je jasno da neće biti clanstva pre 2030.
Sa novim planom rasta i postojecim predpristupnim fondovima, Srbiji ce biti dostupno oko 40% fondova koje imaju države clanice. Predsednik Srbije, Aleksandar Vucic, najavljuje da će Srbiji uskoro stići prvih 125 miliona evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan. Ovaj plan pruza regionu priliku da unapredi reforme i priblizi se clanstvu u Evropskoj uniji.
