Strani radnici postaju sve prisutniji u Srbiji, donoseći novine u različitim sektorima poput građevine, ugostiteljstva i zanatskih radnji. Ova pojava ima svoje uzroke, a među najčešćim motivima za dolazak su bolja zarada i kvalitetniji životni uslovi. Istraživanja pokazuju da su najveći broj radnika došli iz zemalja poput Rusije, Kine, Indije, Turske i Nepala. Dok neki traže sezonske poslove, drugi se odlučuju da duže ostanu ili čak pokrenu vlastite biznise.
Sve veći broj stranih radnika može se primetiti i u javnom životu Beograda, gde oni obavljaju razne poslove kao što su vozači u javnom prevozu ili dostavljači hrane. Nedavno je, na primer, autoserviser Vasilij Šulgin stigao iz Rusije u Srbiju iz ličnih i profesionalnih razloga. On ističe izazov jezika kao jedan od najvećih: „U početku je komunikacija na srpskom jeziku bila prepreka u svakodnevnom životu i na poslu,“ objašnjava Šulgin.
Građani Beograda imaju podeljena mišljenja o stranim radnicima. Dok neki smatraju da su oni neophodni za tržište rada, drugi su izrazili zabrinutost zbog jezičke barijere i povezali loša iskustva sa komunikacijom. Jedna od anketiranih građanki naglasila je: „Vrlo su korektni, ali osnovni problem je što ne znaju jezik. Kako možete da zaposlite nekoga na poslovima gde radi sa stanovništvom, a da ne zna jezik?“
S druge strane, određene osobe su izrazile da nemaju problem sa stranim radnicima, naglašavajući da im je usluga jednako kvalitetna, bez obzira na poreklo zaposlenih. „Nisam primetila lošu uslugu zbog toga, ali činjenica je da ih ima više. Mislim, ko da radi kad svi odu,“ izjavila je jedna anketirana Beograđanka.
Pored pozitivnih i negativnih stavova građana, zabeleženi su i slučajevi nezadovoljstva. Jedna sagovornica se požalila na loše iskustvo u javnom prevozu, gde je strani vozač izazvao nezgodu usled nedostatka znanja jezika i komunikacije.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, za 2023. godinu je izdato više od 52.000 radnih dozvola stranim radnicima, što ukazuje na trend rasta koji se nastavlja i u 2024. godini, iako je u tom periodu izdano nešto manje od 17.000 dozvola. Ove brojke ukazuju na sve veći interes za rad u Srbiji, ali i na visoke zahteve koji se stavljaju na strane radnike.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava da, uprkos opadajućem broju izdatih radnih dozvola, postoji mnogo više podnetih zahteva, što ukazuje na potražnju za stranim radnicima. On naglašava da ovi radnici ne predstavljaju konkurenciju domaćim radnicima jer se njihovi poslovi ne poklapaju u dovoljnoj meri.
Društveni i ekonomski izazovi sa kojima se susreću strani radnici u Srbiji su raznoliki. Uslovi rada, jezičke barijere i razlike u poslovnoj kulturi se često ističu kao prepreke koje otežavaju integraciju. Ipak, stručnjaci smatraju da su stranci, uprkos poteškoćama, više od potrebe nego odabira, s obzirom na globalni deficit radne snage.
Dok se jedni raduju dolasku stranih radnika koji mogu doprineti privrednom rastu, drugi izražavaju zabrinutost da bi to moglo negativno uticati na poziciju domaćih radnika. Na kraju, jedno je sigurno: prisustvo stranih radnika u Srbiji nije privremeno i predstavljaju važan faktor u ekonomiji zemlje.
