Nakon prošlogodišnjeg investicionog rekorda, strana ulaganja u Srbiji su osetno usporila u 2025. godini. Tokom prvih šest meseci, priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio je 1,5 milijardi evra, što je čak 40% manje nego u istom periodu 2024. godine, kada su SDI premašile 5,2 milijarde, istorijski maksimum. Iako su SDI prepolovljene, podaci o investicijama u maju i junu ukazuju na stabilizaciju, što Narodnoj banci Srbije (NBS) daje nadu za sličan iznos u drugoj polovini godine.
Guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, ukazuje da su smanjenje SDI rezultat višegodišnjih natprosečnih priliva u prošloj godini, globalnog smanjenog investicionog poverenja i odlaganja investicija usled protesta u zemlji. Ipak, dinamika priliva stranih direktnih investicija u poslednja dva meseca ukazuje na mogući povratak investicione aktivnosti. Tabaković smatra da će dogovori oko carina smanjiti globalnu neizvesnost, ali upozorava da ostaje mnogo otvorenih pitanja.
U drugom tromesečju 2025. godine, priliv SDI iznosio je 813,1 milion evra, što je manje nego u istom periodu prošle godine. Ipak, neto priliv SDI iznosio je 366,3 miliona evra, s obzirom na to da su domaći investitori investirali 446,8 miliona evra u inostranstvu. Na nivou prvog polugodišta, povoljna struktura kapitala bila je većinom u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti, čime se postigla široka geografijska i projektna rasprostranjenost.
NBS takođe izveštava o neto odlivu kapitala po osnovu portfolio investicija od 152,4 miliona evra, dok su po osnovu finansijskih kredita ostvareni neto prilivi od 526,7 miliona evra. Ovi podaci sugeriraju da bi druga polovina godine mogla doneti jači priliv SDI, s tim da se očekuje da će najveći deo biti usmeren u izvozno orijentisane sektore, pri čemu projekcije NBS govore o udelu od 4 do 5% BDP-a.
Prema rečima Ivana Nikolića, naučnog saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, pad SDI može se objasniti visokom bazom iz 2024. godine, kao i lošom ekonomskom situacijom u Evropi, koja se odražava na investicije. On smatra da ukoliko se u letnjim mesecima nastavi sličan priliv kao u maju i junu, bilo bi to pozitivan signal, uz mogućnost da NBS već ima informacije o najavljenim većim investicijama.
Analizirajući strukturu stranih direktnih investicija, NBS potencira njihovu geografsku diverzifikaciju, s najvećim prilivom iz EU, dok se uočava i rastuće učešće iz azijskih zemalja. Što se tiče pojedinačnih država, najveći prilivi zabeleženi su iz Kine, Holandije, Velike Britanije, Luksemburga i Švajcarske. Iako je Nemačka ostala jedna od značajnijih privreda, tokom 2024. godine zabeležen je blag odliv SDI iz tog država, što takođe ukazuje na dinamičnost investicionih projekata.
S obzirom na popustljive evropske politike, NBS preporučuje praćenje kretanja investicija, imajući u vidu i to da dolazak investitora iz zemalja kao što je Holandija može biti motivisan poreskim olakšicama. Strani investitori često realizuju svoja ulaganja preko holandskih podružnica, čime se efektivno smanjuju troškovi.
Sve u svemu, i guvernerka NBS i ekonomisti predviđaju da bi druga polovina 2025. mogla doneti poboljšanu dinamiku stranih direktnih investicija, a očekivanja o očuvanju visoke geografske i projektne raznovrsnosti ostaju optimistična, uz naglašavanje važnosti izvoznog sektora u privlačenju investicija.
