U noći 27. maja 2002. godine, na Institutu za ortopediju „Banjica“ u Beogradu dogodilo se jezivo ubistvo Stojana Ignjatovića (31) iz Tršića kod Loznice, dok je ležao u bolničkom krevetu. Nepoznati napadač ušao je u sobu 25, gde je Ignjatović bio smešten, i ispalio više hitaca u njega, usmrtivši ga na mestu. Njegovo telo otkrila je medicinska sestra koja je obilazila pacijente.
Stojan Ignjatović je bio poznat policiji zbog raznih krivičnih dela i ranjen je u lozničkom predgrađu Gradilište 26. februara. Tada je primljen na „Banjicu“ i operisan je nekoliko dana kasnije. Na nagovor majke, vratio se na lečenje samo 17 dana pre nego što je usmrćen. Ovaj napad podseća na ustaljene kriminalne pretnje, jer je Stojan najpre ranjen u noge, što se često koristi kao opomena.
Istraga je pokazala da je ubica najverovatnije koristio prigušivač i da je došao preko terase sobe koja je bila na visokom prizemlju. Soba je okrenuta prema pustom delu bolničkog kruga, što je omogućilo napadaču da deluje neprimećeno. Ni jedan od drugih pacijenata u sobi nije posvedočio ubistvu niti čuo pucnjavu. Ignjatovićevo telo, koje je bilo pogođeno sa sedam metaka, pronašla je medicinska sestra koja je pomislila da je čula pad štaka.
Ranije, za ranjavanje Ignjatovića, šabačka policija je 7. marta 2002. uhapsila R. S. (24), no Stojan nije mogao da ga identifikuje tokom istrage. Prema nezvaničnim informacijama, Ignjatović je ranjen u stanu G.B., koji je uhapšen 25. maja zbog teških telesnih povreda, a prilikom hapšenja kod njega je pronađena falsifikovana lična karta i droga.
Ubistvo Stojana Ignjatovića izazvalo je šok u javnosti. Kriminolog Dobrivoje Radovanović označio je ovaj događaj kao klasični obračun u podzemlju, ističući da takve likvidacije predstavljaju ustaljenu praksu u svetu, ali da su prvi put zabeležene u Jugoslaviji. Radovanović je naglasio da su ulične bande spremne da izvrše zločin čak i u bolnici, gde žrtva nalazi sklonište.
Jednako zanimljivo je i to što policija nije obezbedila Ignjatovića, čoveka poznatog po kriminalnoj prošlosti, koji je mogao vremensko da doprinese razotkrivanju kriminogene mreže. Radovanović je odbacio mogućnost da je bolničko osoblje pomoglo ubici.
Ova tragična situacija ukazuje na nedostatak zaštite i sigurnosti za svedoke i osobe u bolnicama, kao i na ozbiljnost problema organizovanog kriminala u Srbiji. Mnogi u javnosti su se pitali kako je ova likvidacija mogla da se dogodi u tako osiguranom prostoru kao što je bolnica, postavljajući pitanje o efikasnosti policije i sistema sigurnosti.
Mediji su pažljivo pratili razvoj situacije, ali su rukovodioci instituta i pacijenti odbili da daju izjavama za javnost zbog ongoing policijske istrage. Stojanovo ubistvo ostaje jedno od najsvetlijih primera brutalnosti u svetu kriminala, podsećajući nas na realnost izazova sa kojima se društvo suočava u borbi protiv kriminala i njegovih uverenja.
Društvo takođe mora da preispita prioritete u obezbeđivanju prava i sigurnosti, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Sebično obračunavanje i nemogućnost institucija da zaštite građane i potencijalne svedoke kriminalnih radnji postavlja nova pitanja o pravdi i sigurnosti u Srbiji.
