Stočarstvo i poljoprivreda u Srbiji godinama beleže pad, ali ne u svim segmentima. Kada je reč o govedarstvu, broj grla je od 2000. godine do danas opao za oko 550.000, sa tadašnjih 1.270.000 na oko 725.000 u 2023. godini. Sličan trend prisutan je i kada su svinje u pitanju, sa brojem od oko četiri miliona svinja 2000. godine koji se smanjio za oko 570.000 deset godina kasnije.
Prema popisu poljoprivrede iz 2023. godine, u Srbiji se uzgaja oko 2,26 miliona svinja. Međutim, ovčarstvo beleži blagi rast u prethodnih 20 godina, sa brojem ovaca porastao za oko 90.000.
S druge strane, pčelarstvo doživljava veliki rast i razvoj u Srbiji. Broj registrovanih košnica povećao se sa 166.000 2000. godine na oko 1,26 miliona u 2023. godini.
Broj poljoprivrednih gazdinstava je opao za oko 270.000 u poslednjih dvadesetak godina, sa nekadašnjih 778.000 na trenutnih oko 500.000 gazdinstava. Radna snaga u poljoprivredi takođe je opala za oko 300.000 ljudi u poslednjih deset godina.
Površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji smanjena je sa 5,1 milion hektara 2000. godine na 3,257 miliona hektara prema poslednjem popisu iz 2023. godine.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da su trendovi u stočarstvu veoma negativni, navodeći da je biljna proizvodnja trebalo bi da bude u funkciji razvoja stočarstva. Ističe da se država poslednjih godina trudi povećati subvencije za stočarstvo, ali ističe potrebu za dugoročnom strategijom razvoja stočarstva sa predvidivim i konzistentnim pristupom.
Galetin takođe primećuje pad broja poljoprivrednika u Srbiji, ali objašnjava da je to rezultat ukrupnjavanja poljoprivrednih gazdinstava i povećane produktivnosti u poljoprivredi. Navodi da je potrebno da se poveća predvidivost i dugoročna strategija razvoja stočarstva, te da postoje mladi poljoprivrednici koji se bave poljoprivredom sa nadom u bolju budućnost poljoprivrede u Srbiji.
