Evropska komisija je pogrešila kada je odbila da objavi SMS poruka Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, sa generalnim direktorom Fajzera, Albertom Burlom. Ova odluka suda EU doneta je na vrhuncu pandemije Kovid-19 i može imati dalekosežne posledice po transparentnost i odgovornost unutar EU.
U vreme kada je ceo svet bio suočen sa krizom izazvanom pandemijom, dogovor između EU i Fajzera o snabdevanju vakcinama od vitalnog je značaja. Novinari su tražili pristup ovim tajnim porukama kako bi ispitali okolnosti pod kojima je postignut ovaj višemilijardni sporazum. Ove poruke bi mogle otkriti važne informacije o pregovorima i odlukama koje su dovele do izbora određenih vakcina, menjajući tako način na koji se EU nosila sa krizom.
Presuda Opšteg suda EU naglašava nedostatak objašnjenja sa strane Komisije o razlozima zbog kojih su smatrali da poruke ne sadrže važne informacije. Sud je istakao da transparentnost mora biti prioritet, posebno kada je reč o pitanjima koja direktno utiču na zdravlje građana. Ova presuda dovodi u pitanje integritet i sposobnost EU da pruža informacije građanima koji imaju pravo da znaju kako su odluke koje ih se tiču donete.
Očekuje se da će ovo rešenje otvoriti pitanja o načinu na koji se informacije razmenjuju unutar institucija EU. Transparency International i druge organizacije za zaštitu prava građana naglasili su važnost pristupa informacijama kao osnovnog načela demokratije. Očekuje se da će nakon ovog slučaja EU biti pod pritiskom da poveća nivo transparentnosti i odgovornosti svojih institucija.
U saopštenju, Opšti sud EU je ukazao na to da je potreba za informacijama i javnim nadzorom još značajnija u vremenima krize. Sem toga, sud je dodao da je Evropska komisija imala obavezu da pruži više informacija kako bi opravdala svoja stajališta i odluke. Ova situacija ukazuje na izazove s kojima se EU suočava kada je reč o otvorenosti i komunikaciji prema građanima.
Ursula fon der Lajen se suočava sa dodatnim pritiscima, a ovakva presuda može dovesti do daljeg pogoršanja njenog ugleda. Postavlja se pitanje kako će ova presuda uticati na njen budući odnos sa farmaceutskim kompanijama i u kojoj meri će se koristiti snaga svoje pozicije da poveća transparentnost delovanja EU. U isto vreme, ona će morati da se bori sa sumnjama u integritet i sudelovanje u procesima koji utiču na zdravlje njenih građana.
Ovaj slučaj takođe pokreće šira pitanja o privatnosti i dostupnosti informacija. Kako se svet sve više okreće digitalnim komunikacijama, pitanje dostupnosti ličnih i poslovnih poruka postaje sve relevantnije. Kako bi se zaštitila prava građana, potrebna je jasna pravila o transparentnosti i pristupu informacijama.
S obzirom na sve veći pritisak na EU da postane transparentnija i odgovorna prema svojim građanima, očekuje se da će se slični zahtevi za objavljivanje informacija nastaviti. Presuda EU može postati presedan koji će podstaknuti druge novinare i aktiviste da traže veći pristup informacijama u različitim pitanjima, posebno onim koja su od javnog interesa.
U konačnici, rezultat ovog slučaja može značajno uticati na način na koji se informacije obrađuju i dele unutar institucija EU. S obzirom na to da je transparentnost ključna za jačanje poverenja građana u institucije, jasno je da je potrebno preispitati i revidirati postojeće procedure kako bi se osiguralo da se prava građana poštuju i da je svaki proces transparentan i otvoren za javnost. Ovaj slučaj predstavlja korak napred ka jačanju demokratskih normi i vrednosti u Evropi, ali takođe otvara vrata za dalja ispitivanja i promene u budućnosti.
