Skarlet Džohanson je započela novu fazu svoje karijere kao rediteljka. Njen dugometražni rediteljski prvenac „Eleanor the Great“ dobio je svoj prvi trejler, a glavnu ulogu igra legendarna 95-godišnja glumica Džun Skvib. Film će se u bioskopima prikazivati od 26. septembra ove godine, a svetsku premijeru imao je na Filmskom festivalu u Kanu.
Priča filma prati 94-godišnju Elenor Morgenštajn koja napušta svoj dom na Floridi nakon smrti svoje najbolje prijateljice Besi. Usled gubitka, Elenor se seli kod svoje ćerke u Njujork i počinje da se uključuje u grupe podrške za preživele Holokausta. Međutim, interesantan obrat je činjenica da Elenor zapravo nije preživela Holokaust, dok je Besi to učinila.
Džohanson, koja je takođe i producent ovog filma, opisuje ga kao „komično dirljivu“ priču o tome kako se lične priče transformišu i prenose dalje kroz generacije. Ona ističe važnost sećanja i načina na koji se uspomene oblikuju i dele.
Film je prema recenzijama dobio mešovite kritike. IndieWire ga opisuje kao „pomalo predvidljiv, pomalo čudan, pomalo smešan i vrlo tužan, ali i ambiciozan pokušaj da pokaže šta filmovi mogu biti i ko ih može stvoriti“. Ova ocena ukazuje na kompleksnost filmova koji se dotiču teških tema, dok balansiraju između humora i tuge.
Skarlet Džohanson se u intervjuima osvrće na izazove s kojima se suočila tokom proizvodnje. Otkrila je da je put do realizacije projekta bio sve samo ne lak. „Film je svaki dan propadao na 400 različitih načina,“ izjavila je za The Hollywood Reporter. Ova izjava oslikava neizvesnost i napetost koje prate rad na ambicioznim filmskim projektima.
Jedan od najvećih izazova s kojim se Džohanson suočila bio je problem finansiranja. U trenutku kada su sredstva bila neizvesna, činilo se da će morati da preinači ključne aspekte radnje kako bi obezbedila potrebna sredstva. Ipak, na kraju je uspela da realizuje projekat bez kompromisa, što govori o njenom odlučnom karakteru i predanosti svojoj viziji.
Film potencijalno istražuje i složene teme gubitka, identiteta i generacijskog nasleđa. Kako se Elenor snalazi u novoj sredini i kako se nosi sa svojom prošlošću, pitanje identiteta i pripadnosti se dodatno produbljuje. Grupa za podršku preživelima Holokausta može da predstavlja simbol nadanja i zajedništva, dok istovremeno istražuje duboko emotivne aspekte prošlosti.
Stvaranje ovakvog filma nosi sa sobom odgovornost, posebno kada se bavi tako teškim temama. Džohanson je svesna ove odgovornosti i trudi se da kroz narativ prenese važnu poruku o sećanju i prenosu priča kroz generacije.
Kao rediteljka, Džohanson se pridružila malom broju holivudskih zvezda koje su proširile svoj opseg rada, prelazeći iz sveta glume u režiju. Ova prelazak je često izazovan, ali Džohanson pokazuje da poseduje ne samo talent već i viziju potrebnu za vođenje jednog ovakvog projekta.
Film „Eleanor the Great“ predstavlja ujedno i izazov i priliku za Džohanson, koja pokušava da ostavi svoj pečat na filmskoj industriji kao rediteljka. Kroz ovaj film, ona se suočava sa preprekama i ličnim iskustvima, što može doprineti njenom razvoju kao umetnice.
S obzirom na njenu posvećenost i trud, „Eleanor the Great“ bi mogao postati značajan deo Džohansoneve karijere, ne samo kao glumice već i kao kreatorke. Spremna da podeli priče koje su oblikovale njen život i karijeru, ona poziva publiku da se suoči sa sobom i svojim emocijama, kroz prizmu jedne snažne i dirljive priče.
