Štednja građana nastavila je da raste i u 2025. godini, dostižući nove rekordne nivoe. Prema podacima Narodne banke Srbije, štednja u dinarima u proteklih 13 godina povećana je više od 11 puta, a krajem juna 2025. godine dostigla je rekordnih 195,7 milijardi dinara. U istom periodu, devizna štednja je takođe porasla, gotovo udvostručivši se sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 15,7 milijardi evra u junu 2025. godine. U periodu od 27. do 31. oktobra obeležava se Svetska nedelja štednje, što postavlja pitanje koliko je novca optimalno izdvojiti za štednju svakog meseca.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ističe da značajan rast štednje ukazuje na povećanje prihoda građana, što im omogućava da odvajaju deo novca za štednju. On naglašava da štednja znači odricanje sadašnjosti za bolje sutra, te da stimulativne kamate na dinarske depozite, koje ne podliežu porezu, dodatno motivišu građane da štede u dinarima umesto u evrima, iako evri i dalje dominiraju. Kamate na dinarsku štednju se kreću između četiri i pet procenata, dok su kamate na štednju u evrima znatno niže, između 2 i 2,5 procenata, uz obavezu plaćanja poreza od 15 procenata na te kamate.
Vasić takođe napominje da oni koji imaju više prihode mogu priuštiti veću štednju, ali ključ uspešne štednje leži u navici, želji i istrajnosti, a ne isključivo u visini prihoda.
Kada je reč o planiranju štednje, Vasić savetuje da se prosečno domaćinstvo potruditi da izdvoji između 10 i 20 procenata svojih mesečnih prihoda za štednju. On predlaže da, ako se ukupni mesečni prihod domaćinstva kreće između 50.000 i 60.000 dinara, iznos koji se može izdvojiti za štednju bude između 5.000 i 6.000 dinara po članu domaćinstva.
Štednja se često obavlja „za ne daj Bože“ i koristi se za vanredne troškove poput popravke automobila ili medicinskih troškova. Mnogi ljudi takođe koriste sredstva iz štednje kako bi pomogli deci ili unucima da kupe nekretnine, što im može omogućiti startnu poziciju na tržištu nekretnina.
Vasić dodaje da se samo mali deo građana aktivno bavi investicijama, što je često sledeći logičan korak nakon štednje. Vreme je kada više nije dovoljno samo štedeti; investicije mogu pomoći da se ostvari veći prinos. On sugeriše da bi deonica novca mogla biti investirana u investicione fondove koji nude prosečan prinos od oko pet procenata. Na primer, svake godine ulaganje od 5.000 evra može rezultirati višestrukim prinosima na dugoročnom planu zbog efekta kamate na kamatu.
Bitno je snažno fokusiranje na štednju i ulaganje kao dugoročnu strategiju, a ne samo kratkoročno zadovoljstvo trenutnom potrošnjom. Savetuje da planiranje i disciplina u finansijskom menadžmentu mogu da omoguće ljudima da ostvare značajne finansijske ciljeve tokom vremena. Štednja se može postaviti kao prioritet, čime se stvara bolja, stabilnija finansijska budućnost.
S obzirom na trenutne podatke, očigledno je da je štednja postala sastavni deo finansijskog života građana Srbije. Ulaganje u budućnost, bilo putem klasične štednje ili investicija, predstavlja ključ za osiguranje finansijske sigurnosti. Sve ovo se dešava u kontekstu rastuće svesti o važnosti štednje i odgovornog upravljanja finansijama, što se dodatno osnažuje raznim edukativnim kampanjama i manifestacijama poput Svetske nedelje štednje.
